Marketing
Rat špeceraja II: napad babe s placa
Probudih se iz bunila perverznih snova s roboticom junferom koja je imala sise od poliestera, a himen od nehrđajućeg čelika.
Uglavnom, kažem ja jutros babi s placa da mi treba jedna mrkva. Ona mi baci pogled ko da su joj u nedjelju zatvorili crkvu pred nosom. Veli što će mi jedna mrkva. Rekoh, bako, kuvam neki ćušpajz. Aha, kaže ona, slegne ramenima i pokaže mi srednje veliku mrkvu. Pitam ja nju koliko. Veli ona koliko daš.
A u kurac, koliko da dam babi za mrkvu, kad ne znam koliko je kila. Velim nemam pojma. Ona kaže daj kunu i pritom napravi facu ko da su joj za Uskrs zatvorili crkvu pred nosom. Rekoh babo nemam kunu imam pedeset, imate sitnog. Veli ona da joooj, da jel nemam kunu, da neka idem razmijeniti, tamo negdje, što ja znam gdje. Rekoh, bako idem kupit krumpir, pa ću se vratiti.
Dođem do babe II i tražim četiri krumpira. Ona mi dade. Rekoh koliko, a ona kunu. A ja u kurac šaljem Rohatinskog što ne ukine novčanice veće od pet kuna. Velim ja da imam pedeset, a ona meni da neka nosim krumpir, da ću joj dati drugi puta. Ja se rastopim ko glista ispod kamionske gume i kažem da nikako, da inzistiram da mi sad naplati, a ako nema sitnog neka mi vrati koliko ima, normalno u okvirima humanosti. Baba se nasmije i vrati mi 49 kuna. Ja zahvalim, odem do prve babe, i dadem joj dvije kune budući da mi baba II nije dala ni jednu kovanicu od kune.
Baba izvadi onu istu mrkvu, uzme dvije kune i veli hvala…
(sad slijedi ona faca kad te netko fosnom opali po glavi)
Post je objavljen 24.10.2005. u 12:38 sati.