Shvatio sam. Ja sada ZNAM.
- Draga, hoćemo li? Hopa cupa?!?
- Ma znaš šta, bi ja, ali mi tijelo neće. Znaš ono kad nisi raspoložen. E, ja sad nisam raspoložena za sex.
- Dobro, dušo ! – legnem kraj nje mazno.
- Oćeš mi onda popušiti?
Ona se mlohavo opusti. Ljubim ju od vrha brade uz vilicu prema ušima. Svaki poljubac je snažan i pod mojim usnama , vrlo jasno osjećam kako joj izgleda vilična kost. Ljubim ju polako da točno skeniram taj dio kosti. Do uha pa nazad prema bradi. Pa opet pa opet. Zatvorenim očima gledam rengenski snimak svoje drage. Senzori na usnama prenose sliku njenih kostiju u moj mozak.
- Točno si mogu predočiti izgled tvoje vilice. – kažem joj nježno.
- Da? – Daj, zamisli , tu u nama su kosti, a mi ih uopće nismo "svjesni".
- Ahha, i tamo neki organi rade unutar našeg tijela. – odgovorom mazeći joj trbuščić.
- I rade, vrhunski rade svoj posao za nas. Ono, bubrezi, jetra, pluća, mozak. Sve savršeno funkcionira.
- Da! Rade, a mi nismo "svjesni" da oni rade za nas!!
- Zašto oni rade? Bi li mi radili ko konji za nekoga, a da njega boli kurac što Mi to zapravo radimo. Samo nam baca neku hranu (loše sendviče, mast, ulje, itd), tek toliko da preživimo. A mi i dalje zadovoljno radimo da bi njemu bilo, ne isto, nego sve bolje!!
- Zašto, oni to rade? Zašto? Zašto smo i mi tu??? U svemiru???
- Da bi se mi mogli karati!!!!! – uzviknem slavodobitno. Jeeeee!!!
Tajna života je razotkrivena.
U, ovo je dobro!. Moram napisati post.
P.S.
Ili smo samo tu da kažemo:
PA DOBRO ANDRELONE "ŠTO JE OVO, ZA BOGA MILOGA"?????????
Post je objavljen 23.10.2005. u 23:46 sati.