Glavobolja, dizanje u 10 dok prokleto sunce sija 'ko ludo. Ubitačni kokteli aspirina, voltarena i nekih biljnih homeopatskih pripravaka - ništa se ne događa.
'U koliko si došla?' pita me on. Nemam pojma hon, znam da je svitalo.
Prokleti Cro-a-Porter za besplatnim Becksom i slaaatkim konobarima. Prokleti dečki iz Nokie koji su mi uvaljivali Swiss čokoladice.
Glupa zvonjava u 10 ujutro - moj novi nadređeni ... tekst...samo što nije. Ma ofkors, ma evo baš završavam... (i bjesomučno trčim na stari posao, odradit još tih mjesec i po).
Molim se Bogu da Davorka ima Ketonale. Spašava mi glavu. Gutam ih s Colom Light (da se brže razgradi)
'Zašto Stefany Hohnjec nije na naslovnici???' Otkud da ja znam, napisala sam tekst u pola 1 ujutro.
Mail od Nikole iz uprave. Kava? Dobro bi mi došla...
Sanjala sam da Tobias iz marketinga priča hrvatski s hercegovačkim naglaskom. A ja si mislim, jebote znala sam...
Ptica je otišla u Moskvu a a čamim u kišnom Zagrebu. Iako volim kišni Zagreb...vozim se tramvajem...nisam 100 godina. Moram iskeširati još 1500 kn za prokletog limara. Na radiu Arsen Dedić ili neka druga slatka pjesmica...kiša po tramvajskim prozorima...
Kišobran na kravlje pjege, ljudi u uredu...bla bla...
Post je objavljen 20.10.2005. u 12:11 sati.