Pregled posta

Razmatranja o vječnom pitanju- Kako nazvati post.

Hy,ljudi! Eto oko ovog sam se posta dosta dvoumila...stalno mi se nešt dogodi i odma pomislim,ee to moram na blog stavit...i onda kad dođem doma...više mi se ne da.Sa ću vas obavjestit o nekim stvarima.
Kao prvo sad je 00:42 ,što znaći da je meni danas Srijeda,a vama će biti četvrtak,pa i na to obratite pozornost.
Dakle sutra idem opet na onu istu operaciju.Strah me.Priznajem.Al ne ko prvi put.Ne mislim da ću umrijeti i sl...dobro,samo ponekad.Al bar nisam tu na blogu 3 tjedna unaprijed napravila predstavu oko toga i time se ponosim.Ja sam poznata po svojoj hrabrosti.
Pustite me da u to vjerujem.Život u laži je lijep život.

Iduće je.Neki sam si dan baš šudirala...zašt ja ne bih mogla biti normalna?Ono malo se potrudim da počnem kaj ja znam,manijakano shoppingirati,šminkat se,glupo hihotat i radit glupe stvari uopče i život bi odmah bio ljepši.Svi bi bili sretniji.
Ja ne bih bila izopčenik iz društva,mama bi mogla samnom u shopping kao što je oduvjek sanjala i uglavnom moji bi život bio 100 puta ljepši da mogu biti ko sva ostala deca.Mislim malo se pomučim i izgnjavim,al nagrada je ...valjda...prekrasna.
Ah...taj je tren idea zvučila zapravo divno.Sad baš i ne.I ne ću vam sad počet kenjat kak svako treba biti svoj,ne brinut kaj drugi misle o tebi.Jako je važno kaj drugi misle o tebi.O tome ovisi tvoj položaju u zajednici ,u svjetu.Ma dovraga...kad god počnem u nekom smjeru,odma pomislim kak je to sve hrpa idiotarija pa ne ću više ni počinjat.Jer istovremeno se osjećam tako jadno i zgažano....ono potpuno ufff a istovremeno sam u sedmom nebu.Kako je to zaBoga moguće?To bi trebalo zakonom zabraniti!!Jer niti si onak pošteno depresivan,pa radiš depresivne stvari niti si happy pa skakućeš naokolo.

No uglavnom...ne znam više ni šta sam htjela napisati,a bome ni kaj budem napisala...htjelda sam spomenuti Teen priče ili nekaj sličnog.
Več mi je dosta toga .Do sad sam vidla 6 takvih priča i iskreno,izuzev jedne,više mi se ne da čitait.

Bez uvrede autoru ovog uvoda,ozbiljno nemam ništa protiv tebe,al nabavi život!Ili ga nemoj imati ali to priznaj javno i otvoreno!
Mislim kad pomislim da svaki idiot može napisat priču...al tema je najbolja...ono svakodnevni događaju iz jednog teen života...kaj nemam toga i previše?!! Dosta mi je i mojih problema da si sad čitala o nečijim problemima s dečkom.Ja sam jednstatvno hladna na takve priče i pričice,ne tangiraju me ni 5%.Ahhh...sad bar znam kaj drugi mislie o mojoj priči...iako je moja 100 puta bolja,svejedno...čak imam i jedan događaj koji simbolizira Angelinin duhovni prekid di se zauvjek oprosti sa svojim starim ,jadnim i ispraznim životom.Zašto ja to nemogu napraviti?? Zašto sam ja zapela u svom životu??? Budimo iskreni.Vjerojatno ne ću osvojit Nobelovu za nešt.Nikad mi neče biti objavljena knjiga ili bilo koje djelo ...nikad ne ću biti ništa posebno.Još jedan šljaker koji je završio faks i sad si tu skuplja nekakve novce za obitelj ,za egzistenciju....što će mi takav život?? Mislim to je jadno...bolje mi je da si skoro nađem neku radost u životu...ah...
al zbilja...nekad se osjećam poput samo još jednog od 2 000 000 mrava ,koji nema nikakvu svrhu osim da služi kolektivu...

A druga tema bila je...damned it! ne sjećam se...no krasno...sad će mi falit odlomak...
E da sjetila sam se.Osobu koju ću sad spomenut ne ću imenovat ,al ona zna da mislim na nju.btw pozdravljam te!
he he...uglavnom nije štos u njoj...jednsotavno mi je popljuvala crtež.I ,kaj to stalno radi.Nije u tome bad.Nego u tome kako je to utjecalo na mene.Taj sam se tren mogla komotno tam rasplakat.Nekad imam takav feeling da me kitizira da vidim kak mi to loše ide pa da odustanem .Ne znam.Nije ona takva...ja umišljam...al nisam znala da sam toliko slaba.Nikad to ne bih od sebe očekivala.Da jedna jedina kritika može toliko utjecati na mene.I onda mi (iz šale) jedna druga Frendica kaže"kak si to obukla."Ajme.Htjela sam ju tuč.Kak mi može tak nešto reč? Mislim ono ...3 tjedna za redom furam jednato isto i sad si kupim nove hlače! i smislim nekaj novo i onda kaže tak nekaj.Da sam danas čula i jednu jedinu kritiku mislim da bi boj osobi počela divljački udarat glavom u zid.Ili išta u priruci.
I onda odem doma...a tamo divota...od posla izfrustrirani starci...no ono,to je zadnje kaj mi treba...i onda mama krene nešt daaavit oko veša...pa ja napravim pa nije dobro,p popravim pa još nije dobro,pa se počne derat na mene kaj ju ja to zafrkavam,kak neki moraju raditi...jooooj...

No...da ,znate kaj je još frustrirajuće?
Glupi komentari.Kad meni guzica otpadne od tipkanja i onda su svi odreda komentari,ah ti starci...pozzz...mislim ono ,kaj vas ovo ne navodi na razmišljanje?? WTF am I doing here?jesam li potpuno beznačajan?ili bar suosjećajte samnom i činjenicom da sam totalni pljuger...
Mislim opče nije fer.Ja sam zapravo zbilja cool.Nema na meni ništa kaj nije cool.Ali naravno,ja kakvu sreću imam upadnem u društvo
(vrijeme) koje ima malo drugačije pojmove o cool.Ma nek se svi ljepo gone vrit!Knjige rules!I boli me!
Al taj stav ima i nedostataka...tjera komade...ahhh...sigh...why me?
Dakle poanta cjelog ovog ne podužeg,nego ultradugog posta koji ionako nitko ne će pročitati je ...ja nemam život i vjerojatno ga nikad neću ni imati i time se ponosim!Jer...ah..sad da vam još tu i razloge smišljam.Jer sam tako neodoljivo cool.Treba vam još razloga?






Post je objavljen 20.10.2005. u 01:36 sati.