Muzika…
Prazna soba, mir!
Bolan glas pjevača –
VJENČANJA NEĆE BITI…
JER TAKO ŽELI ONA,
I NEKA ŠUTE ZVONA…
Prekinuli su pjesmu,
ušutio je glas…
DVADESET DVA JE SATA
KRONIKA DANA
Pričaju, pričaju…
Gasim radio!
Želim praznu sobu, mir i tišinu!
Mir, blaženi mir…
Čujem kucanje sata
i to mi užasno smeta.
Tako, pod jastukom ga neću čuti!
Mir, blaženi mir!
Čujem otkucaje svoga srca
koje ne kuca ni za koga.
Ničije srce ne kuca
za to srce.
Ja želim voljeti
nekoga tko me voli…
Čujem televizor
u drugoj sobi!
Nema tišine – mrtve tišine,
koja liječi i razara dušu.
Što mi je?
Rastrgana sam ovih dana.
Mir… mir, mir!
Subota, deset sati!
Ja ležim u krevetu,
mada bih željela da sam
negdje vani, sa nekim…
Ali nema nikoga sa kim bih bila.
A možda će jednog dana
i mene netko voljeti...
voljeti me kao što sam
ja voljela tebe.
Nema mira,
kako te ptice krešte
u drugoj sobi.
Televizor s jedne,
ptice sa druge strane…
Opet čujem svoje srce
kako kuca prazno i beznačajno.
Ponovo slušam bezlično
kucanje sata,
palim radio.
Čujem zujanje, glas…
NEMIRNO JE I U PAKISTANU…
BRODOVI… VLADA… SPORT… REZULTATI…
JUGOPLASTIKA… MLADOST…
Gdje mi je mladost,
veselje, sreća?
Teško je biti mlad i zaljubljen,
teško je biti star i ostavljen,
a najteže je biti mlad i usamljen.
NA MAKSIMIRSKOM STADIONU U ZAGREBU
DINAMO I SARAJEVO SU IGRALI 0:0
Sport, sport, sport…
Ja želim pjesmu,
želim radost, želim sreću.
Nervozna sam,
užasno nervozna...
sve mi smeta.
BILE SU TO, POŠTOVANI SLUŠATELJI
VIJESTI O DOGAĐAJIMA DANA.
DA PONOVIMO NAJVAŽNIJE...
U LISABONU DANAS NIJE BILO PUCNJAVE…
BLA… BLA… BLA…
RADIO ZAGREB, 1. PROGRAM
SLUŠALI STE KRONIKU DANA.
Post je objavljen 19.10.2005. u 15:03 sati.