Pregled posta

Muke po krkacini u Soho-u

I tako bijase krkacina.

Prolog: Stojim u redu na posti sa ogromnom uokvirenom fotografijom koju obuhvatih objema rucetinama kad ono, nesto zvoni. Prvo se, naravno, okrecem koliko mogu i psujem u sebi jer kakve su to spodobe koje se ne javljaju na telefon? Naravno da je zvonio moj mob (i ovako me nitko ne zove na njega pa vise ni ne znam kako zvuci kad zvoni, o, tugo cemerna i bijedna), ali sa dvije zauzete ruke kako izvest zahvat, a da ne bude salto mortale (tj da mi ne zvizne okvir na pod)? Kad ono, javlja se Marisi. Alo prijo, ovo-ono, a ja se kilavim, skoro iscasujem vrat (opet). I sad, vijest dana: nudera 'amo, slusaj: onaj restoran u koji smo se nameracile na krkacinu NE radi nediljom. Gospe ti kilave, Marisi, ja 'ocu u bas taj! E, ne moze. Znala sam da ce nesto 'vakvo iskrsnut docim je Marisi preuzela organizaciju. Kao, aj, idemo u Soho na talijansku krkacinu. A sta sad? Mislim si, to se nikako ne moze meni desit kad ja izorganiziram sve mojim izuzetnim organizatorskim sposobnostima.

Glavni scenarij: i dodje dan za krkanje. Podabukla sam sve na sebe sto se podabuc dalo, ukljucujuci i beretku. Osjecala sam se ko nekoj od Lloyd Cole & the Commotions pjesama. Nokte sam lakirala (drecavo ljubicasto) u vlaku i pri tom sve prisutne morila smradom zenskog laka za nokte u punom sjaju. Malo sam kasnila, na sto je Marisin odgovor bio kratak i jezgrovit: Picko!

Cekajuci na Marisi i Brusa okretala sam se oko svoje osi da ih nadjem. Prelazila ogromno krizanje par puta s Marisi na drugoj strani telefonske linije. Juuuhuuu, Guzijola, odje smo. Di? Di??? Ma nu, 'vamo. OKRENI SE! Ne na TU stranu, ovu desnu! E, ovo je stvarno vec bilo previse. Ukipih se na jednom mjestu i vise ne znadoh koja mi je lijeva, a koja desna. A Marisi mi i dalje rogobori u uho: Tuko, vrati se odakle si posla i tamo prelazi. Vidi, vidi, MASEM TI!!! Jel' me vidis? A?

'Alo, Brus. 'Alo, kaze on i dolazi na red vec standardno cmakanje. Malo me je zeblo oko srca jer nisam prvo otisla u Marisi-Brusove dvore i tako vidjela vec zna-se-koga, ali ne moze svaki dan meni biti neradna nedilja. I tako cupkasmo po kisi do restorana.

Udjosmo i cekasmo da nas posjednu. No, Brusa takve formalnosti ne diraju: make way, Brazilian(s) coming through attitude. Kao, ide on sam da nam nadje mjesto. Marisi ga scepa za pleca i prosikce nesto o sramocenju i pravilima londonskih restorana. Sjedosmo u separe gdje je Marisi odmah pocela sa "Meni je odje cudno." Izuzetno ju je uznemirila cinjenica da je tapecirung na sjedalu bio rasporen pa se vidjela spuzva. Ja sam se hihotala jer je moj tapecirung bio netaknut, a Brus je zauzeo vec opcepoznatu Brus-pozu i piljio u nepoznato. Marisi me pokusala malo izbacit iz takta rekavsi mi da su mi sise prevelike u mojoj odori. U svakom normalnom drustvu ova izjava bi bila popracena opcenarodnim slavljem. Da je rekla manje, da kazes. Ovako... OVO JE RAT! Ali nisam se dala smesti.

Brus se izvinio i reko da je malo indisponiran, ali da mu je svejedno zanimljivo (i pucketao je prstima na brazilski i dozivao kelnera jerbo mu nije pasalo ovo, pa je htio ono). Jedino ja sam krkala, a ovo dvoje je samo prebiralo po tanjirima. Marisi se zalila da ne moze izist svoju 'ranu, a pri tom je kasapila moju. Brus se zalio da nije bilo dovoljno soli i bibera. Pazljivo sam namotavala razgovor na Cimera i njegove vesele dogodovstine. Pljeskala sam rukama i uzvikivala "'Ocu jos! Jos!" Oci su mi se caklile.

S vremena na vrijeme sam glumila Dr Phila razrjesavajuci misteriozne musko-zenske odnose izmedju njih dvoje. Te sad Brus meni "Marisi ovo-ono, daje mi jezikovu juhu, zvoca mi, a meni to kroz jedno uho unutra, kroz drugo vanka. Zene!" Suosjecam i kimam glavurdom. Te sad Marisi meni "Nu, Brus, otvori ladicu, uzme, i ne zatvori je! Sto mi je cinit?" Posto ispucah vec sve Philovske savjete samo joj spokojno rekoh "Neka bude Bog s tobom." Mislim da mi je dosta dobro islo.

Brus je dosegnuo stanje apsolutnog zena kad Marisi i ja dotaknusmo temu laserskog depiliranja mindze i pazuha. Na VeCe nisam isla, ali Marisi kaze da je bila nevidjeno impresionirana papirnatim higijenskim pokrivalima daske. Naime, svako malo je spominjala tu cinjenicu. Ocigledno da je to ostavilo traga na njenoj psihi.

I tako, punih trbusina odosmo i zakljucismo da je 'rana bila dobra, ali da kelneri nisu svakojakog spolovila valjali. Brus je u pravom latino-muskarac stilu 'odao par metara ispred, dok smo nas dvije cupkarale iza i hihotale se ko lude Mare. Marisi je zakljucila (ovo na rvackom) da smo sad ko neka arapska obitelj: musko grabi naprid ko da nas ne pozna. A mi poslusno za njim. Mislim da se Brusu nije svidilo sto ga je Marisi pokusala cinit da prijedje na drugu stranu ceste na sav glas drecuci se "BEJBI! BEJBI! OOOO, ALOOO, BEJBI!" Mozda mu je to ugrozavalo muskost? Vrag ce ga znat.

Brus, galantan covik kakav vec jest, je htio da njih dvoje cekaju bus sa mnom. Ali Marisi, picka vec kakva jest, kaze da ovo-ono, da evo njihov bus dolazi i da moraju odmah otic. Latino muskarac my arse, nu vidi kako odmah slusa zenu! Ali nes' ti sretnog zavrstetka: moradoh cekat na vlak za pripizdinu 40 minuta. Zalim se ja Marisi na to, a ona ce: "Mi smo vec dosli doma prije pola sata, hehehe." Uzvratila sam na jedini moguci nacin koji znam: "Picke jedne!"

I tako se zavrsi jos jedno divno krkacko poglavlje.

Post je objavljen 18.10.2005. u 11:14 sati.