Marketing
[Qolumna] oQo stripa Turizmologija
Piše: Vladimir Tadić
Čitam pre neki mesec plan za razvoj domaćeg turizma jednog ovdašnjeg bivšeg ministra. Dobar plan, šteta što ga se nije držao dok je bio na vlasti (ali političari su uvek pametniji dok su opoziciji nego kada su u vladi). Jedna od bitnih stavki u tom planu je davanje kredita manufakturama koje će se baviti proizvodnjom i prodajom suvenira.
Onda pogledam svoju kolekciju stripova. Ima tu raznih nepotrebnih stvari, od kojih neke imaju sentimenatlnu vrednost, a većina ne, i pitam se šta će mi (no o tome neki drugi put). Posebno mesto među tim "nepotrebnim" stvarima imaju tzv. suvenir stripovi, koje su mi prijatelji i porodica donosili sa putovanja, ili sam ih i sam kupovao fazona radi. Tako je tu Marti Misterija na turskom, Veliki Blek na grčkom, Spawn na bugarskom (posebna poslastica, genijalan prevod), Spajdi na mađarskom, nemačkom, španskom... sve sami suveniri, pošto većinu navedenih jezika ili ne znam, ili ih znam samo paušalno, a ti stripovi me ili ne zanimaju, ili ih već imam na nekom od razumljivijih jezika.
No, posebno interesantan slučaj je nešto što mi je pre neku godinu brat moje verne ljube doneo sa letovanja u Tunisu. Nije u pitanju domaće izdanje nekog stranog, nama dobro poznatog stripa. Nije čak u pitanju ni nezavisni domaći časopis sa radovima istaknutih ili manje istaknutih lokalnih autora. U pitanju je pravi pravcijati strip suvenir, HC kolor album na tridesetak strana, preveden na italijanski (a ima izdanja i na drugim svetskim jezicima, kažu mi), o onome što zapadnjaci najbolje znaju o Tunisu – album je o Kartagini, i o Hanibalu, te njegovom čuvenom pohodu na Rim. Strip se zove: "Annibal: La sfida di Cartagine", a radile su ga takve veličine kao što su Abdelaziz Belkhodja, Seifallah Dargouth i Omar Bey.
OK, crtež je blago užasan, scenario još gori, i svakako ne bi bio nominovan čak ni za Eisnera (a znamo šta to znači za današnje vreme, kada je i Willingham doživeo nominaciju), ali nije u tome caka. U jednoj zemlji koja nema neku posebnu strip kulturu, ili barem ne neku za koju ja znam, u najobičnijoj prodavnici suvenira, čovek može da kupi strip suvenir koji će ga podsećati na mesto na kome je bio, isto kao i bilo koji drugi. I to preveden na 4 različita evropska jezika (plus arapski). Pa vi vidite.
Da li ja to zagovaram najniži nivo strip izražavanja, work for hire, pa još za zatucane zapadnjačke turiste koji i ne znaju gde se nalaze, ali hoće sve da slikaju? Da, naravno. Zagovaram sve što će raširiti strip kao validan vid pre svega izražavanja – a pošto se pod "izražavanjem" u savremenom svetu podrazumeva "uzimanje para", onda se i stripadžije moraju prema tome tako postaviti – ili ponuditi validnu alternativu. Što još nikome nije uspelo. A autorskog stripa će uvek biti, kao i alternative, jer to zavisi od autora, ne od stanja u kome se nalazi sam medij. Samo bi sve bilo lakše kada bi autori imali čemu da budu alternativa, jelte.
Enivej, back on topic – nije to ništa toliko novo. Francuzi su, kao i uvek, spojili lepo i korisno, i Asterix je validan suvenir iz njihove zemlje kao i svaki drugi. Stripovi na koje ćete najčešće nailaziti u Švajcarskoj je takođe Asterix koji se nalazi u Helveta, kao i Cortovi Helvećani. Na No Campu u Barseloni možete kupiti i neke fudbalske stripove. No, jeste interesantno da Tunis, za neznatnom strip produkcijom ima i strip suvenire.
Ne bi li bilo lepo da se zaista daju krediti za pravljenje suvenira – i da među te suvenire upadne i poneki strip? U Srbiji o, recimo, Kraljeviću Marku. Ili, ideologija na stranu, Josipu Brozu, mnogi kažu da je on ionako najpoznatiji brend sa ovih prostora. Da na autobuskoj stanici u Beogradu možete da kupite strip o Boju na Kosovu (onom starom, molim lepo), umesto kalendara sa slikama ratnih zločinaca?
Jer, šta će radoznali turista poneti sa gostovanja u Guči, ili letovanja u Makarskoj, svejedno? Domaće izdanje Dylana? Stripoteku? Q, jadan ne bio? To su kurioziteti za manijake kao što smo mi, ne suveniri.
I zato, ako vaše ministarstvo raspisuje davanje sličnog kredita, osmislite strip i prijavite se. Smejaće vam se, to je sigurno, ali na to smo već navikli, ipak mi skupljamo stripove. A ko zna, možda projekat i prođe.
U Tunisu jeste.
(Vladimir Tadić je vječiti apsolvent prava, povremeni savjetnik za medije te konstantni stripofil.)
Post je objavljen 18.10.2005. u 14:29 sati.