Prolazili su školski dani. Smo već i slova savladali i pisali prve rečenice. Su ne to bila samo slova nek i znaki kak točka, zarez, usklučnik i upitnik. Z točkom, upitnikom i uskličnikom je nekak išlo, al ovaj četvrti je bil živa muka, al kak z muko i veselje dojde, tak i veselja.
Točka dojde kad sam rekel kaj sam štel. To je išlo nekak. Posle toga treba deti velko slovo. I to se zapamtilo.
Gda se nekaj pitalo je treba upitnik deti. Je tu problem malo bil kaj se njega koji put naopak nacrtalo. Di ga treba metnut ni bil problem, kaj ja sam navek bil z nekakvi pitanji. Ne onak, da me drugi čujeju, nek sam si tak razmišlal. Je taj upitnik nekak po malo postal kak moj znak. Su mi puno put rekli: 'Mali kaj novce tražiš?', kaj sam navek imal glavu dol okrenutu. I danas tak hodim. Se tak najbolše razmišla, kaj mi niš okolo tak puno ne smeta. Pripovedali su, da bu mi se hrptenjača zvinula za navek. Me to ni smetalo. Zvinuta hrptenjača; pa kaj; nekakva mora bit. 'Te nebu posle ni jedna štela', su znali reč. Na to sam si mislil, da norca z mene delaju. Ja z upitnikom nis problema imal, al drugi oko mene su mislili da je taj moj upitnik velki problem.
Z uskličnikom baš nis bil zraven. Je ga trebalo deti kad se nekaj uzvikuje il veseli il tak nekak. Ja nis znal kaj je kak. Se čovek more veseliti svemu. More vikati vsakakve stvari. Je morti taj uskličnik tu, da bi rekel kak negdo viče, pa makar i bez veze. Če bi to napravil bi morti minusa il jedinicu dobil. Sam onda počel pamtiti gde ga drugi obično deneju. To tak, da navčim, kaj drugi misliju, kak bi i ja tak napravil, kaj bi normalen bil, kaj se uskličnika tiče. Rekel bi da sam i to nekak savladal.
I kaj da velim za ovaj četvrti. Baš slušam na Slemenu kak dr. Težak pripoveda o rečenicami i zarezima. Mi sve zgleda kaj da se zmotava. Morti tu ni sve tak kak bi neko rekel. Z tim zarezom nigdar nis bil na dobar dan. I danas ga mečem svagde, al si mislim da bi mu tu nekak mesto bilo. I tak u ona vremena gda sam to tek učil nis znal i mi ga je učitel z crveno metal de treba. Zapraf je to bilo, kad još zapraf zareza i nismo ozbiljno vu školi delali, al ga je učo del, kaj je rečenica bila dugačka i mu je tu mesto bilo. Je doma tatek gledel u teku i mislil si kak braceku treba to objasniti. Je učitel i nekaj ispod mojega pisanja napisal kaj sam doma moral pokazati. Gleda tatek, železničar, kaj mu lokomotiva nikakvi problem ni. Zerez je ipak malo njemu dal štundjerati. Se zbral i ovak mi rekel: 'Braco pogleč, gde god vidiš da piše 'da', ti ispred metni taj zarez, al iza reči kaj je ispred toga 'da'.' Sam tak počel i delati.
Je učitel uvek ocjenjival domaće zadaće. Je daval il crvenu štrihu il plavu. Crvena je bila dobro, a plava ni. Znal je ispod i nekaj napisati. Tak su bile pohvale il upozorenja na kaj trebaju doma više paziti pri detetovom učenju. Sam ranije znal dobiti plavu tu i tam. Odjemput su počele crvene. Taj famozni zarez je odigral velku rolu. Gdi god je bil 'da', ja drapim zarez. Me učitel pital: 'Kak znaš, gde zareza treba deti?'. Sam mu rekel da treba biti ispred 'da'. Bil sam vu tomu kak napredni. Odjemput sam dobil volju delati to. Sve je nakak postalo vu školi dobro. Sam tak bil sve bolši i na kraju z petico završil razreda.
A zarez? Kaj z njim? Su vremena prolazila. Sam raznih stvari pisal, onak po svom i mislil kad i gde ga deti. Sam videl, da on treba deliti složenu misel na njene dele. Tak se z njim more skroz zmeniti ono kaj se piše. Sam čak čul da Englezi mečeju zareza svagdi gde bi mogli zraka zeti gda to čitaju. Im nekak valda dojde, da ih upozori, da i dihati trebaju, če nekaj velkoga čitaju.
Danas ga puno mečem gda nekaj pišem. Kak da ga denem gdi bi lepo pasalo. Morti se nekom tak ne dopada, al ak bolje pogledaju buju vidli zakaj sam ga del.
Si tak mislim da bi bilo dobro na kraju napisati: ',,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,', pa si vi sami zemite, ak vam koji treba i denite de vam paše. Ak ih tak bu preveć, nema problema, jer od viška glava ne boli.
Sam se velikog i lepog posla prijel. Morem vam reči da mi sve više sitnih pričic iz detinjstva se javlaju. SE odjemput prisećam i nekih kaj su skor pozablene bile.
A detinjstvo; kak da još traje.
Sve vas, pozdravla i voli, Vaš Mladen ( mi ovo zgleda kak po engleski )
Post je objavljen 17.10.2005. u 13:42 sati.