Marketing
Vikend za ponovit
Mrva i ja još uvijek sami, ali veseli.
Petak je prošao dosta mirno. Pokušavao mi je objasniti neku svoju riječ i toliko me njome pilio dok nisam shvatila da zapravo hoće da mu kažem kako se kaže pravilno da je može naučiti. Ajme koliko može biti dosadan i uporan taj mali. Već sam polagano počela odustajat od traženja rješenja, kad mi je genijalac donio svoju dječju knjigicu i otvorio stranicu na kojoj je jezero s patkama i labudovima, žabama, ribama, puknutom granom i POLUPOTONULIM ČAMCEM koji je ostavljen u šašu! I tek tad sam skužila da on hoće znati zakaj je taj čamac tak na pol pod vodom!!!
Ajme... kad sam mu rekla da je čamac potonuo... stalno mi je otvarao tu stranu i prstićem pokazivao i govorio TONUO, TONUO. I tako smo otkrili misteriju njegove neke zmuljane riječi kojom si je on nazvao potpnuo brodić. Kad sam mislila da je sad gotovo s tim čamcem, nakon večere i spremanja za spavanac, ponovno je krenulo: "mama čita, čita. tonuo, oooooooooo (tu je onaj slatki veliki i dugački OOOOOOOooooooooo kad se čudi nečemu što je veliko), naravno uz dizanje ručica prema gore-što bi meni trebaloi još bolje objasniti koliko je on oduševljen brodićem koji je potonuo!
Došla je navečer i Lucija prije treninga, po papire i po poklončić koji smo joj smotali nabrzaka za rođendan koji joj je sutra. Naravno, i njoj je morao pokazivati brodić koji je "TONUO"! i to ne jednom već sigurno 15 puta, ako ne i više!
Subota je prošla mirno. Ujutro smo napravili jutarnju gimnastiku koja izgleda ovak; prvo me Dem budi oko 6, ja se naravno nedam tak lako, onda mi nosi knjigice da mu čitam, ja i dalje pokušavam još barem 5 minuta spavati, onda mi stavlja šlape na glavu i govori VAN. Ja bi to trebala shvatiti kao buđenje i da se dignem jer "VAN" njemu znači izlazak iz kreveta! Onda mažnjava daljinski koji zna da nesmije dirati i sjedne pored mene i stišće sve po redu, sistemom; "mama zna da to nesmijem raditi, a znam i ja, pa ako vidi da diram ono što nesmijem, valjda će se probuditi!???" Lukavac mali, i naravno da sam se probudila jer je upalio i zgasio televizor, upalio i pojačao zvuk tak da mi je herc skoro stal. I kad sam se stresla, odmah je bacil daljinac na krevet i odjuril s kreveta, naravno uz osmijeh broj 12 (smijeh koji znači: USPIO SAM!!!), a sad me ulovi!!!
i fakat je uspio. Onda igra lovica po stanu u ranu zoru, oblačenje, doručak, pranje 
i VAN! Trčkaranje i vozikanje okolo naokolo po kvartu (nema šanse nekud dalje radi Samita i krkljanca u gradu.
Popodne smo se našli s Majoj i Nikom na Jarunu, malo poigrali i svak na svoju stranu.
Navečer standard,
pranje zubi i krpe.
Nedelja nam je prošla u kupovanju. Išli smo si kupit nekaj za ručak, malo prošvrljali po dučanima i na putu do doma je mrva zaspao. Taman dok je spavao ja skuhala ručak, oprala veš, objesila, i malo (JAAAKO malo odmorila uz njega). Popodne smo išli van ali kratko, radi vjetra. Taman smo imali dosta vremena da izvadimo tricikl iz podruma koji ga čeka godinu dana (dobio od Pampersa na nagradnoj igri) i napokon ga isprobamo!
Još je premaleni da bi sam okretao pedale, ali na proljeće će mu biti taman, a za sada će ljepo sjediti ko princ i okretat volan, kad već nemre pedale, a dida bude gural.
I još jedna pohvala dana! SA SVOJIH TOČNO GODINU I POL (jučer) DANA MALI ČOVJEK SE SAM POPEO STEPENICAMA DO 4. KATA BEZ MOJE POMOĆI! Oboje smo bili tak uzbuđeni da smo pljeskali i vikali bravo slijedecih 15 minuta...
Još malo i dolazi tata.... još malo, do petka.
Petak je prošao dosta mirno. Pokušavao mi je objasniti neku svoju riječ i toliko me njome pilio dok nisam shvatila da zapravo hoće da mu kažem kako se kaže pravilno da je može naučiti. Ajme koliko može biti dosadan i uporan taj mali. Već sam polagano počela odustajat od traženja rješenja, kad mi je genijalac donio svoju dječju knjigicu i otvorio stranicu na kojoj je jezero s patkama i labudovima, žabama, ribama, puknutom granom i POLUPOTONULIM ČAMCEM koji je ostavljen u šašu! I tek tad sam skužila da on hoće znati zakaj je taj čamac tak na pol pod vodom!!!
Ajme... kad sam mu rekla da je čamac potonuo... stalno mi je otvarao tu stranu i prstićem pokazivao i govorio TONUO, TONUO. I tako smo otkrili misteriju njegove neke zmuljane riječi kojom si je on nazvao potpnuo brodić. Kad sam mislila da je sad gotovo s tim čamcem, nakon večere i spremanja za spavanac, ponovno je krenulo: "mama čita, čita. tonuo, oooooooooo (tu je onaj slatki veliki i dugački OOOOOOOooooooooo kad se čudi nečemu što je veliko), naravno uz dizanje ručica prema gore-što bi meni trebaloi još bolje objasniti koliko je on oduševljen brodićem koji je potonuo!
Došla je navečer i Lucija prije treninga, po papire i po poklončić koji smo joj smotali nabrzaka za rođendan koji joj je sutra. Naravno, i njoj je morao pokazivati brodić koji je "TONUO"! i to ne jednom već sigurno 15 puta, ako ne i više!
Subota je prošla mirno. Ujutro smo napravili jutarnju gimnastiku koja izgleda ovak; prvo me Dem budi oko 6, ja se naravno nedam tak lako, onda mi nosi knjigice da mu čitam, ja i dalje pokušavam još barem 5 minuta spavati, onda mi stavlja šlape na glavu i govori VAN. Ja bi to trebala shvatiti kao buđenje i da se dignem jer "VAN" njemu znači izlazak iz kreveta! Onda mažnjava daljinski koji zna da nesmije dirati i sjedne pored mene i stišće sve po redu, sistemom; "mama zna da to nesmijem raditi, a znam i ja, pa ako vidi da diram ono što nesmijem, valjda će se probuditi!???" Lukavac mali, i naravno da sam se probudila jer je upalio i zgasio televizor, upalio i pojačao zvuk tak da mi je herc skoro stal. I kad sam se stresla, odmah je bacil daljinac na krevet i odjuril s kreveta, naravno uz osmijeh broj 12 (smijeh koji znači: USPIO SAM!!!), a sad me ulovi!!!
i fakat je uspio. Onda igra lovica po stanu u ranu zoru, oblačenje, doručak, pranje i VAN! Trčkaranje i vozikanje okolo naokolo po kvartu (nema šanse nekud dalje radi Samita i krkljanca u gradu. Popodne smo se našli s Majoj i Nikom na Jarunu, malo poigrali i svak na svoju stranu.
Navečer standard,
pranje zubi i krpe.Nedelja nam je prošla u kupovanju. Išli smo si kupit nekaj za ručak, malo prošvrljali po dučanima i na putu do doma je mrva zaspao. Taman dok je spavao ja skuhala ručak, oprala veš, objesila, i malo (JAAAKO malo odmorila uz njega). Popodne smo išli van ali kratko, radi vjetra. Taman smo imali dosta vremena da izvadimo tricikl iz podruma koji ga čeka godinu dana (dobio od Pampersa na nagradnoj igri) i napokon ga isprobamo!
Još je premaleni da bi sam okretao pedale, ali na proljeće će mu biti taman, a za sada će ljepo sjediti ko princ i okretat volan, kad već nemre pedale, a dida bude gural. I još jedna pohvala dana! SA SVOJIH TOČNO GODINU I POL (jučer) DANA MALI ČOVJEK SE SAM POPEO STEPENICAMA DO 4. KATA BEZ MOJE POMOĆI! Oboje smo bili tak uzbuđeni da smo pljeskali i vikali bravo slijedecih 15 minuta...
Još malo i dolazi tata.... još malo, do petka.
Post je objavljen 17.10.2005. u 11:04 sati.