...je punio moju dušu glazbom i kada nismo radili zajedno...u trenucima kada sam bila zatvorena u četiri sudbinska, hladna, bezrječna zida birao je glazbu koja mi je pomagala u kretanju, uz koju sam gradila svoje pokrete, uz koju sam plakala ili se nasmijala...razmaknula koltrine...Prijatelji, pravi prijatelji su oni kojima nikada ne trebate reći hvala kada učine nešto za vas...to su ljudi zbog kojih plačete kada im je teško...to su ljudi koje nazovete i oni znaju, kada vas pogledaju u oči znaju govore li te oči tugu ili radost...
Još večeras, a onda možda samo povremeno, gledat ćemo se preko studijskog ili režijskog stakla...Volim te prijatelju jer imaš dušu i hvala ti...beskrajno ti hvala za toplinu, hvala ti za "naloži stari komin draga mama" i hvala ti...hvala ti za Vinkovce... i...okreni se suncu...
Post je objavljen 16.10.2005. u 20:12 sati.