Nema druge riječi za ono što se dešava u našem dragom Zagrebu… I baš sam tada izabrao da idem na kavicu jednim slatkim dečkecom… Bio sam jako uzbuđen zbog toga jer dečko mi se jako fizički sviđa i užasno je dobar… Jako sweet! Od sada nadalje ću ga zvati Kjuti… I tako, pričekao sam ga u Importaneu dok napokon se jedan smiješak u rulji punom Importaneu nije izdvojio i uljepšao mi dan… To je bio on, isti kao i na slikama koje smo izmijenjivali preko interneta… I Tako, otišli smo na kavicu u grad jer je Importane bio krcat. Kavica je super prošla, gotovo da i nije bilo neugodne tišine koju ja baš i ne ljubim previše… Pričali smo o svačemu: dečkima, filmovima, serijama, pederima and stuff… I kad god bi mi se Kjuti nasmiješio, pojavio bi mi se onaj osjećaj u trbuhu… Znam da zvučim kao većina zatreskanih dečkiju i cura ali tako je. Ima nešto posebno u tom dečku. Sa njim stvarno imam osjećaj da mogu o svemu pričati i osjećati se ugodno. I što je najvažnije, sviđamo se jedno drugom i nadam se da će nešto biti od nas. Bar bih ja to volio. Jedini problem će predstavljati nedostatak prostora gdje bi se mogli maziti, ljubiti and stuff. Ali tako sam ja došao do ideje da bi se mogli nalaziti u stanu moje bake. Dobio sam već ključeve od nje i tamo ćemo donekle moći biti sami. Možda se nećemo moć seksati, što mislim da može malo pričekati, ali ćemo se moć malo maziti… I možda još nešto… He he he! Joooj, da mi bar starci odu iz grada na par dana da može doć do mene on. Bar jedan dan ako ne više… Kada sam sam s dečkom, onda se prikaže ono moj pravo ja. Onda se brinem o njemu, držim kao kap vode na dlanu i pridajem veliku pažnju onome što radimo zajedno. Drago mi je što smo se upoznali i nadam se da naše poznavanje neće ostati samo na tome i da ćemo malo dulje biti zajedno jer ne želim da se veza pridruži onoj statistici gdje gay veza ne može opstati dulje od dva – tri mjeseca. Kad je kavica bila gotova htio sam otići doma busom no busevi nisu vozili zbog jebenih predsjednika. Bilo je 300 ljudi na stanici i svi su živčanili i bili nestrpljivi. Kako neće kad nam je organizacija prometa u kurcu bila. No, to je sad iza mene i radujem se nedjelji kada ćemo se ja i Kjuti prvi put vidjet u malo intimnijom prostoru. Znate kako ja nikad ne idem u detalje što se tiče onoga što ja i dečko radimo u 4 zida, tako neće biti ni ovaj put. To će biti samo naša mala tajna… Pozdrav svima, a pogotovo Kjutiju! :)
Post je objavljen 16.10.2005. u 09:34 sati.