Neki dan sam se sjetio zgode u kinu.
Kako to već biva,kupiš kartu i sve ono sjemenje,pečeno i ne pečeno,s ljuskom i brez, ali u svakome slučaju slano. Film traje ugodna tri sat i minuta toliko da su mogli zaokružit na četri.
Grickam,žvačem,mljackam.Jebiga,napeto je.
Ipak su to «Gospodari prstenova».
Avanture se izmjenjuju jedna za drugom,scene,mjuza i boje odlične.U meni malo manje nade nego u družine što zbog poznavanja materije,što zbog poznavanja načina pravljenja filmova. Znam je da će na kraju sve bit dobro, ali družina to ne zna,njima je glava u torbi u svakom trenutku.
Normalno da nisam kupio ništa za sapiranje saliniziranih mi usta.
I sve mi je ko dobro,film interesantan,sjedalice udobnije nego prije(tu sam si već počeo govorit misli pozitivno).
U tim trenucima sam bio malo žedan.
I tako scena za scenom,sat za satom.
Sad se više ne može govoriti o maloj žeđi.
Bio sam se i zaljubio.Bila je lijepa ko vila,a i bila je vila.Velika je odgovornost na Frodu pala.On će biti taj.U tim se trenucima pojavila još jedna vila koja je gatala Frodi iz lavora.Tehnika se sastoji u tome da se usipa voda(VOOOODAA!!!).Kakva je to ljudi voda bila.
Siplje ju ona(vila,al ne ona moja).
Polako.
Lica im se ogledaju u tom tananom mlazu.
Žumori i žagori.
Bistra.
Sigurno i hladna.
A ja. ŽEDAN ko nikad u životu.
*
Tako sam jednom išao gledat»Dim».
Zapalio sam cigaretu kad mi je vrh patike izlazne noge dotakao zamišljenu liniju vanjskog prostora.
Jednom sam gledao pornić pa me potjeralo jebat.Pa nisam.
Volim ja filmove. Podsjete me na vlastite mi potrebe oralnofiziološkoegzestencijalne prirode.
*opet bio žedan,pa se ošo napit vode
hija
Post je objavljen 13.10.2005. u 14:56 sati.