Jednostavno moram o ovome napisat post...jednostavno MORAM !!!
Danas sam saznala nešto što me jako pogodilo..jako..ali začudo ne negativno već pozitivno...
Znate ono autobiografije koje su neizbježan dio svake školske godine svakog razreda?! Dobro...meni je to malo nekak predjetinjasto, ali ok,i ja ih pišem...
Uglavnom...di sam stala??
Eh,da...
Čitam ja tak u Danirinoj autobiografiji autobiografiju od jedne cure koja je zapisala mišljenje o meni jako UPEČATLJIVO!...Loše?Neeee...Dobro?Neee... Samo..hmmm....ISTINITO!
Osoba s kojom sa na manje - više bok i ajd bok,osoba koju sam procijenila na temelju glasina,upravo sam učinila onu pogrešku za koju STALNO govorim da ju ne treba radit...I ovo je zadnji put...zaista zadnji...!!
Kao što svi imaju problema i problemčića,imam ih i ja...I katkad mi jednostavno prekipi,ne mogu ih više podnijet..i samo se rasplačem iako možda ne bih trebala zbog nekih sporednih ne-zaslužujućih razloga plakat... Nekoliko puta sam se rasplakala pod satom..u razredu.. I zaista,NITKO,NITKO...to nije primijetio..što mi i nije smetalo,ali jedna osoba je primijetila...Ta osoba je znala razlog samo zbog mojeg pogleda punog suza...Znala je razlog premda to nitko drugi,čak ni moja najbliža voljena frendica nebi znala...(ok,bi,al kužite kaj oću reć !!) Užasno sam se iznenadila kad sam vidjela da u autobiografiji piše da sam cua,ali da ne bih trebala plakat jer toga nije vrijedan kreten nijedan... Prvo kaj mi je palo na pamet je:Kak ona zna?? ...Znala sam da je shvatila...pitala sam ju kaj joj to znači i iz samog njenog pogleda sam znala da jednostavno zna,da zna kako se osjećam i zbog čega plačem... I znala sam da je i njoj tak bilo...ako ne sad ,jednom je...Rekla mi je da ako hoću mogu izbrisat to mišljenje,ali nisam htjela..Zauvijek ću ju pamtit po tome što je napisala i što mi je kasnije rekla...Možda ju mnogi iz razreda ne vole zbog nekih glupih,sebičnoh,djetinjastih itd razloga,ali ako se mene pita ,ja sam danas upoznala osobu koja već više od godinu dana ide sa mnom u razred.. i ona zasigurno nije osoba kakvom sam ju smatrala prije tjedan - dva.. Zašto osobe koje najmanje doživljavamo ,znaju najviše? Zašto se cerekamo pred društvom a ne pomognemo onoj osobi koja tamo negdje u kutu sjedi i čeka da joj netko pomogne i sasluša njen problem...Zašto?Ne znam,...Odgovore na ta pitanja ću ostaviti psiholozima jer ih ja ne znam...Mogu samo pomoći u njihovom rješavanju i to je sve..
Post je objavljen 11.10.2005. u 20:57 sati.