Ma to je divno. To je zbilja divno. Podsjeća me na onaj dan kada sam usred buke jednog divnog li dana sjedio u mraku okružen ljudima i kada me ona, neki vele zbog samilosti, neki pak da je dromfulja koja traži posljednju avanturu, poljubila ili bolje, kada sam ja poljubio nju i kada mi je sutradan pasivno izjasnila koliko zapravo pasivna ona zbilja je. Nažalost, srce ne uči. Srce je debela ljenčina koja cijeli jebeni dan ima sve četiri u zraku i pumpa a ne želi naučiti da ljubav nije dobra stvar, pa tako ni zaljubljivanje, pa da se bar ugleda na svog kompanjona pimepka koji, bem ga ja, nauči sve što se ima za naučit. Tako sam, dakle, ostao sam jednog dana kada sam, poput onog lika u Love Actually, rekao «okej, sada je dosta» i zanemario ju. Ona je otišla u fejd, i sada ima samo taj poljubac, ne njeno ime, već njen poljubac koji je vrijedan spomena. Pošto je bila puno starija od mene, teorija da me poljubila zbog samilosti drži vodu, ali kaplje u lonac dok ja stojim tamo zavezan u tijeku kineske metode mučenja.
TAP… TAP… TAP… BAŠ… SI… KRETEN… KRETEN… KRETEN… KRETEN… KRETEN… KRETEN… TAP… TAP...
Ali srce ne uči. I tu je, dakle, razlog svu tu silnu potrebu za seksom koja postaje toliko djetinjasta. Nadam se da ste i vi u krizi, pa da nisam jedini. Nadam se da se budite usred noći mokri od vrućih snova. Nadam se da ste najboljeg prijatelja prijateljicu pitali za seks. Nadam se da vam se blog više ševi od vas samih.
Ali ne. Ja vas volim. Pogotovo vas divne li djevojke koje me zovu natrag kada sam zbilja rekao da možda više nema smisla pisati. Osjećam se zaduženim, kao da vam dugujem uslugu. Nema problema. Tu sam za vas. Ak vas uhvati nejebica stojim uz vas i ne bi bio jedini koji stoji.
Ispričajte dijete u meni.
Post je objavljen 11.10.2005. u 14:48 sati.