Ne znam dragi moji znate li vi što je to prava iscrpljenost. Pokušat ću vam objasniti :))
Dakle, bila je subota, lijep i naporan dan, samo jedan u nizu napornih dana...
Vaš Ddadd je išao spavati u šest u jutro, ustao je u pola deset i odmah je krenuo juriti naokolo. To što je bio praznik nije ga baš puno diralo, nikome od njegovih suradnika nije bio praznik. Dan je prošao ugodno radno i Ddadd u čitavoj toj gužvi nije ni skužio kako se zapravo njegov organizam stravično troši.
Zaveden svojom neuništivošću obećao je svojoj ljubljenoj ddaddragi da će doći po nju u pola jedan u noći i da će je odvesti kući...
Bilo je 23 sata. Problem koji je rotirao na ekranu činio se golem i Ddadd je kao i milijun puta prije toga odlučio napraviti odmak od tog problema. Ustao je i sjeo na rub svog kreveta...
To je bilo posljednje čega se Ddadd sjećao :D
U pola sedam sljedećeg dana, nakon iscrpljujućih snova o opravdanosti nošenja čarapa dok se spava (ajme majko koliko Ddaddova mašta može dobrih razloga smisliti :-) ) Ddadd je otvorio oči!
Užas mu je zaparao misli...o ne sudbo prokleta, kako mu je draga stigla domu svom!?!?!
Pokušao je ustati ali nije uspio iz prve, oštra bol ga je presjekla u leđima - shvatio je da je sedam i pol sati spavao u zgrbljenom polusjedećem položaju, potpuno obučen, sa nekom loptom od piđame ispod kralježnice...kompjutor je tiho i zlokobno i dalje radio svoj posao u jednom kutku sobe...
Primio je mobitel u ruku...pisalo je 11 poziva neodgovoreno.
Primio je drugi mobitel...pisalo je 6 poziva neodgovoreno.
Tog jutra Ddadd je shvatio. Nisu mu više 23 godine. O ne!
Ali je zato gluplji nego kad je imao 23...
O da!
:)
Voli vas vaš Ddadd
UPDATE:
Nakon što se nisam odazivao na mobitel draga je otišla na tramvaj. Tamo je bila horda veselih navijača i svi su se natisnuli u mali tramvaj, stisnuli su se kao sardine, ni igla nije mogla pasti na pod...
Buhe su veselo skakutale sa jednog navijača na drugog a draga se, po principu 'ako ih ne možeš pobjediti pridruži im se', pridružila pjesmi i nije ni primjetila da je stigla na svoju stanicu. Tada je sišla i stigla doma. Ubrzo je zaspala. Navodno je do trenutka tonjenja u san bila zabrinuta za mene, ali to je prilično neprovjeren podatak :D
Post je objavljen 11.10.2005. u 14:16 sati.