Pa i nije neka fora doći na posao nakon
mjesec i pol dana.
Prvo- dok sam bio doma,budio sam se i dizao u 7.
Jutros sam se jedva digao.
Drugo- nakon toliko ića i pića,neda mi se više ni piti.
Morao sam donesti Gorki-Badelov,da mi ne potrgaju noge,
moje radne kolege.Moram popit,bar jednoga.
Treće- neke stvari koje su bile žurne,za napraviti,još prije
nego kaj sam otišao na g.o....
Dočekale su me-nedirnute.Toliko o žurnosti.
Četvrto- na mom mjestu netko je sparkiral krntiju,bez reg.tablica
Dečki s porte vele da prekjućer toga nije bilo.
I peto- šef nije otišao na godišnji,pa je ljut ko osa.
Sve nas j**e ko konje,a mi moramo lovit crtu ćim ga vidimo izdaleka.
Tko se nije skrio...magarac je bio...
Fešta je odrađena bez prigovora,Šnajderica je zadovolj(e)na.
Znam da ima dušebrižnika koji su mislili da bum nekaj zabrljal...
Nisam.
Sve sam odradil.
Za danas toliko...Bistro mi budite...Franc
Post je objavljen 10.10.2005. u 10:58 sati.