Ja sam društvena ličnost slobodnih načela. Volim psovati i volim se ponašati ko prava simpatična razuzdana svinja. Ne jebu me ni mediji ni ustanove kad je u pitanju psovanje. Evo, da dokažem da ne serem: neki me kurac štreca oko bubrega, jebo mu ja pas mater.
U pičku.
Na primjer, vrijeme je nominacije i javlja se ona krava, nekadašnja prasica: «Pozdrav stanarima, blah-blah-bla…»
Ja: «Di si kurvo, jel' još pokazuješ sise bauštelcima na skeli?»
Ili: «Jel' se još jebeš s tipovima koji su se predstavljali kao producenti RTL-a, a u stvari su majstori za sliku i ton?»
Ili… tak nekak.
Ako zanemarimo to vulgarno izražavanje, ostaje još pun kurac dobrih karakteristika moje osobnosti.
Svako jutro prije mene budi se moja zmija. Prvo sneno promoli glavu kroz prorez bokserica, a onda kad skuži da nema neprijatelja (voćkica, buba, raznih životinja), uspravi se i udara o tarzanska prsa. Dobro da ne zaarlauče.
Jutarnja letva.
I što kad bih se tamo probudio, oko mene petnaest voajerskih kamera, a kurac do plafona? Ne bi bilo estetski. A i ukučanice bi morale razmisliti o svojem ponašanju i oskudnom odjevanju.
A što tek da kažem onoj skupini morona i idiota što se muškima deklariraju?
Mislim da ne bi prošao jedan dan, a da se ne bi popičkao s njima.
Tolika gomila antipatičnih idiota ne može izazvati neke prijateljske reakcije.
Kada jedem onda se volim opustiti. Mrzim uštogljenost pri tako veličanstvenom činu: držati vrhovima prstića vilicu i nož, sjediti na stolcu kao da si privezan za fosnu i žvakati zatvorenim ustima.
Ja volim jesti prstima, podrignuti se, prdnuti ako treba. Dok žvačem držim otvorena usta pa izgledam ko miješalica za beton. Volim se zajebavati, puštati klince da se krevelje za stolom, a ne im djeliti šamare zbog priče.
Ako me negdje na ulici zasvrbi šupak, jebem ti krv, ja ga i počešem. Ne valja potiskivati probleme.
Ako ti se kopa nos, zagrabi bagerom po njemu, ako te zasvrbi šupak, nabij prst u njega, ako te svrbe jaja, noktima izvuci dušu iz njih. Prdni, podrigni, pljuni, povuci zelenaša do najskrivenijih prostorija u glavi, kesi se, krevelji, deri, psuj, pokazuj dupe ako se ne slažeš, pokazuj kurac ako te zajebavaju, drži noge na stolu, ne pospremaj krevet, ne pazi što ćeš reči, smij se ko budala, ponašaj se ko moron, tu i tamo razbi nešto, napij se, ako treba pojebi stanare, bez obzira na orijentaciju. Ne dozvoli da ti društvene norme ometaju slobodu.
Uf!
I tak.
U stvari, kad bolje razmislim, mogao bih biti sudionik u tom sranju za kretene i idiote pred malim ekranima, i to pod jednim uvjetom:
Ako bih se smio družiti samo sa psom.
I ako bi smjeli ostajati pet minuta nasamo.
P.S.
U boj! U boj! Za narod svoj!
Hrvacka! Hrvacka!
Post je objavljen 08.10.2005. u 08:16 sati.