Marketing
Ramadan Karim
Danas je počeo mesec Ramadana, brat blizanac onog našeg Ramazana. Ovo je već drugi Ramadan koji provodim na Bliskom istoku i pisao sam prošle godine o tome, pa su me neki čitaoci kritikovali što sam bio malo oštar prema celom tom ritualu.
Šta je u stvari Ramadan?
Jedan od 5 stubova Islama, u Sunni verziji (kod Šiita ih ima nešto više). Ostali stubovi su: verovanje u jednog Boga čiji je izaslanik Muhamed, molitve (5 dnevno), izdvajanje za sirotinju (odredjen procenat od svi prihoda) i hadžiluk, hodočašće u Meku, bar jednom u životu.
Za vreme Ramadana se danju muslimani odriču vode, hrane, pića, cigareta i seksa. Zapravo svih ‘nečistih’ misli i delovanja, da bi bili bliži Bogu. Uveče se proslavlja uspešno mučenje sopstvenog tela tako što se obilato jede i gleda prigodni TV program koji podseća na naš novogodišnji (red muzike, red mongoloidnih igrokaza).
Ono što mi se kod Ramdana svidja je to što bar jednom godišnje bogataši osete kako je biti gladan. Deluje mi plemenito i voleo bih da vidim recimo Pavarotija kako krizira par dana.
Svidja mi se i ceo taj duh zajedništva. Milijardu ljudi širom planete krene da dobrovoljno gladuje. Moćno deluje.
U stvari, većina aspekata Ramadana je totalno ok. Ipak, ima par stvari koje su bezveze:
1. Nepijenje vode. Ne moze niko da me ubedi da je ok da ne piješ vodu ceo dan, i to ovde u sred pustinje. Gledam kolege Iračane koji svi imaju glavobolje prvih par dana. Zar ti glavobolja nije dovoljan znak da nešto nije u redu?
2. Budjenje pred zoru da bi se najelo, a onda nazad u krevet. To je za mene cheating. Kakva je to žrtva i gladovanje kad se najedeš dva puta dnevno? Pa zar iko još jede više od dva puta dnevno? Verovatno ljudi koji rade neke fizičke poslove i sportisti, ali mi kancelarijski pacovi ne bi trebalo da jedemo ni dva puta, jer te kalorije nemamo kako da potrošimo. Vi koji jedete često, a radite neki kancelarisjski posao, da li se i dalje pitate otkud višak?
3. Nervoza. Ko je ikad vozio auto u arapskom gradu oko 5 popodne za vreme Ramadana zna o čemu pričam. Ljudi su toliko nervozni za volanom, od gladi, da voze kao manijaci.
4. Primoravanje na post. U mnogim zemljama policija tuče one koji ne poštuju post. Čak je i u liberalnom Jordanu vlasnik prodavnice alkoholnih pića dobio batine jer nije zatvorio radnju na vreme. Da ne pričam o specijalnoj verskoj policiji u Saudijskoj Arabiji.
No, sva seća pa naš kuvar Muhamed ne yebe te verske praznike. Inače bismo morali da nadjemo nekog kuvara hrišćanina ili nekog Kineza.
Inače, Muhamed je faca samo takva. Prostodušan, dobar i stalno u nekim rebusima. Pre neki dan me pita da li Amerikanci gledaju arapsku televiziju. Kad sam mu rekao da ne gledaju, on me najzabrinutijom facom pita: pa zašto, pa mi ovde gledamo američku televiziju. Ja imam 10 američkih kanala, a oni ni jedan arapski? Ja krenem da razmišljam sa koje strane da počnem da mu objašnjavam, da li od kulturne globalizacije ili od zakona ponude i potražnje. Ipak, poslužio sam se najlakšim izlazom: ma idioti su to, Muhamede.
Najsmešnije mu je bilo kad je video da ja ponekad ujutru jedem musli s mlekom. Aj kornfleks je nekako shvatio, ali musli zrnevlje, to mu nikako ne ide u glavu. Onda dodje do mene i sa puno ljubavi mi kaže – mister Slobo, no good for you – pokazujući na tanjir. Ja pitam zašto, on kaže – that for horse! This good for you – otvarajući šerpu sa deep fried piletinom koja pliva u ulju.
Najjači fazon je to što sam ga navukao na badminton. Tačno ispred njegove kuhinje sam na travnatoj površini postavio mrežu i krenuo da igram badminton sa koleginicom Jelenom. Prvih par dana su Iračani umirali od smeha. Ništa drugačiji nisu bili ni mačo momci iz obezbedjenja. Priznajmo, nema sporta koji izgleda više gay od badmintona. To, naravno, dok se ne proba. Badminton je žešći workout i fenomenalni užitak, naročito ako ga igrate bosi na travi.
No, nakon nekog vremena, pošto nema puno alternativne zabave, neki od specijalaca iz obezbedjenja su krenuli da igraju badminton, a uz njih i Muhamed, električar Fejsal i još jedan tehničar kome ne znam ime (mali, ali tehničar). Muhamed je najviše navučen ali toliko loše igra da ga koristimo samo dok se zagrevamo pred velike okršaje. Znate onaj fenomen kad ljudi koji loše pevaju stalno kreću da zapevavaju na proslavama? Isti slučaj sa Muhamedom, ne može da dočeka popodne kad se obično skupljamo na Wembliju. Verovatno uveče sanja kako istrčava na Wembli, dok hiljade ljudi u transu kliču njegovo ime. U stvari, bila bi dobra for a da napravimo prvi badminton klub u Iraku. BK Basra – šampion Iraka. Još ako je badminton olimpijski sport, eto Muhameda u Pekingu 2008.
Post je objavljen 07.10.2005. u 17:05 sati.