U nedostatku inspiracije za pisanjem ne preostaje mi ništa drugo nego da samo proslijedim jedan mail koji sam upravo dobio... Nadam se da se neće srditi što sam ga proslijedio na ovu moju malu stranicu, jer baš mi je lepi tekst... i svaki put kad imaš tak nekaj za napisati samo mi pošalji..... pusa...
Nedostaje mi naša ljubav, mila...
Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila...
Nedostajem mi ja...
Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje...
I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...
znaš, čudno je... čudno je okrenuti jednu novu stranicu.. još čudnije je zatvoriti jednu knjigu.. najčudnije zaboraviti pročitano.. no ovo najčudnije i nije baš često.. sad kad gledam kišu kroz prozor budi se neka čudna slutnja.. slutnja da je ljeto bilo samo san,prespavani, odsanjani, zaboravljeni... ne da kiše nije bilo ljeti, ali bila je to
neka druga kiša, sretnija kiša.. kiša poslije koje je uvijek zasjalo sunce.. sad gledam u daljinu i nema sunca, nema svijetla, nema izlaza.. zaustavljena sam.. zaglavljena sam.. u nekoj drukčijoj
knjizi.. u nekoj tužnoj knjizi.. možda je to samo takav dan.. možda i tu knjigu pročitam.. zatvorim.. zaboravim.. nada umire posljednja.. ali umire...