Napisao je u posveti:
Žubori, žubori u beskraj
studen zrak
I stoji to napisano zelenom olovkom na prvoj strani njegove knjige.
A moja knjiga...
Danas je on meni rekao:
Nisam imao nikoga do 26, ne znaš moju tešku karmu.
Znam da njegova nije imala nikog do 30....
On studira, ima cilj, voli je beskrajno. On je dijete rastavljenih roditelja, mama teško bolesna, morao prekinuti studij da ih zbrine.
Ona je djevojka visokg društva. No djevojka koja zna što je bol i patnja. Završila je studij.
Mislila je da je on nije vrijedan. Okrenuo se i otišao. Drugi dan je nazvao.
Upisao je na veleučilište. Guguću, imaju cilj, dalek, godinu i pol dana, ali što je to prema beskraju.
On nema snage za ponovu prošnju. No bude. Skupiti će je on. Kupili su i krevet. Njih dvoje imaju prvu zajedničku stvar. Krevet. U njenoj sobi, ali njihov krevet.
Čekaj Loptice, ne tuguj, već će neko potrgati svoje noge da budeš njegova. No on ne zna sve.
Ne zna da si neki od nas dozvoljavaju da mi drugi nismo dovoljno dobri. Zapravo zna. Jer to je njemu rekla njegova draga. Nemaš faks, nisi dovoljno ambiciozan.
A razlika između nas i njih je da mi sve postižemo sami. Za svaku sitnicu plaćamo punu cijeni i preplaćujemo. Ljudi koji su imali sve i imaju sve, ne razumiju niti poštuju tu borbu, za dan, za kunu, za obrazovanje, za računalo, za kino kartu ili esprit majcu.
I ne vole se družiti. Ipak je Marx imao pravo po pitanju klasa.
Teško je zapravo kad izađeš iz okvira svoje klase. Postoje kolege koje se s tobom piju kavu, ali nisi njihov rang, tj. nikad te neće pozvati doma.
Ovi otkud si otišao te ne žele, jer ti ih previše podsjećaš na njihove propuštene prilike. A k tome vlada i fama da mi iz nesređenih obitelji ne znamo pružiti ljubav na pravi način.
Sve je to vrlo teško i svi smo mi u životu ponekad i negdje na prekretnici. U potrazi za društvom, poznantstvima i prijateljima, a kamoli ljubavima.
Koje se ne dešavaju svaki dan. Uopće, a kad se i dese, mnogi od nas ili njih su previše kukavice ili...ma teško je reći...
Recimo ona je izdala knjigu. Sve o njeni prebogatim, a zapravo nesretnim prijateljicama. Možda da smo u životu malo voljniji kretati se što vertikalno ili dijagonalno možda bi ipak stvari bile bolje. I to mnogo.
I rekao je:
U tišini zore, sve je blago u noći...
Zato lako Vam noć by Unloved ball
Post je objavljen 03.10.2005. u 22:16 sati.