U malon dalmatinskom mistu, velika graja i veselje, dida uleće u kuću pjevajući… Dida: GREMO I MI! GREMO I MI! GREMO I MIIII!!! Baba: Ajme ča je sad ovo!? Ča se dereš!? Ča gre!? Ko gre!?! Dida: Ma Luce jel´čuješ ča ti velin – gremo i mi, GREMO I MI!!! Baba: Ma di gremo!?! Di gremo jadnatisan, nisan ni robu oprala!!! Dida: Ma Luce ti.. ti.. ma ti ne razumiš njanjci ništa! Jel´da je!! Ti ne razumiš povisnu vašnost ovega.. ovega.. ovega povisnega događaja!! Njegovu bitnjost!!! Njegovu.. ovaj, snažnost!! Ti ne razumiš njegovu.. ovaj, velčinu!! E! Baba: Velčinu!?! Ma kaku velčinu gospepomozi, ma ča to šporkarije govoriš – ne razumin se ja u ničiju velčinu, osin tvoje! Dida: Ma Luce, i jopet ti velin – GREMO I MI!!! Gremo i mi u – VROPU!!! Baba: Ajme, ma ča to veliš! Oli to mere bit!?! Dida: Je Luce, JE! Počeli su! POČELI SU KAD TI VELIN!!! Baba: Ajme, počeli!?! Ma oli i to mere bit??? Da počeli!?! Ajme, ajme kolpaće men!!! A ja joške robu nisan oprala!!! Dida: Ma Luce ča je tebi??? Ča sad roba ima s otin ča su počeli?!? Baba: Pa jesi reka da su počeli!!! Počeli su, a ja joške tute robu peren!!! A oni počeli!!! Počeli jesi čuja, počeli su - pali teveja!!! Počeja min je BigBrader!!!
Dida: Ma Luce nije počeja BigBrader, nije ti oto-oto o čemun ti tute govorin – napokon su počeli prengovori!!! Otomen ti govorin – prengovori!! Jesi sad čula – PRENGOVORI!!! Baba: E? Dida: Ona je dala ponzitivnu ocjenu sunradnje sa Hakon, jesi čula!?! ONA!!! PONZITIVNU OCJENU SA HAKON!!! Baba: E? A ča je za to dobila? Dida: Luce, poklonjenon konju ne tribi zubalo! Baba: A ko je konj? Ona? Dida: Ma Luce! Gremo i mi u Vropu ka i Turci, jesi čula!?! GREMO I MI U VROPU KA I TURCI!!! Baba: E? Ka i Turci? Sanvijanjući šiju? Dida: Ma Luce ti.. ti.. ma ti jopet ne razumiš njanjci ništa!!! Dobroje DrIvo reka!!! Tis´naj-obićni puk i ti ne ranzumiš ča je oto za Rvacku!!! Ča oto namin znači!!! Oto ti namin znači da gremo u Vropu!
Oto ti namin znači da smon sa kutura!
Oto ti namin znači da smon sa zapad!
Oto ti namin znači da nismo više balkanjci! Baba: E, e, oto je puno dobro - da nismo više balj-kenjci! Dida: Oto ti namin znači da nima više balkenski´asasinacija!
Oto ti namin znači da nima više ćetnićki´anspirancija!
Oto ti namin znači da nima više važola, sira i pujine! Baba: Nima važola?!? A ča ćemon ist?!? Ma ča nima važola!!! Koje reka da nima važola!!! Dida: Ma Luce oto se samo tako veli - biće važola, biće meda, biće tičjeg mlika, biće sve u tu Vropu samon da u nju i mi gremo!!! Baba: Je, u Vropu i tice muzu. Dida: Oto ti znači da smon sad naprednji!
Oto ti znači da smon sad kuturni!
Oto ti znači da smon sad razvojni!
Oto ti znači da smon sad cinvilinsacija!
Oto ti znači da nismon više ras´sti!
Oto ti znači da nismon više nacionjalnisti!
Oto ti znači da nismon više zaonstali!
Oto ti znači da nismon više prmitivnji!
Oto ti znači da nismon više ustašija!
Oto ti znači da nismon više balkanjci!
Jesi čula?!? Nismon više PRMITIVNJI BALKANJCI!
Sa smon VROPEJCI!!!
Baba: Ajme Tonko moj nisan ja znala ča to sve znači!!! Nisan ja znala ča je to tolikačko puno bitnjo!!! Dida: E! Baba: Oto je puno bitnjo ča nismon više prmitivnji balj-kenjci! Oto je puno bitnjo ča nismon više ustašija! Unda Tonko moj – unda oto triba proslav´t!!! Dida: E! E! Baba: Dobroje! Unda iđen raspal´t – Thompsona!