Bila je zima,bližio se Božić...padale su krupne pahulje snijega....pogledala sam svog dragog..bio je zamišljen,daleko,daleko od mene,baš kao i ja od njega.....Osjećalo se nešto čudno u zraku.....znala sam da se promjenio..znala sam to jako dobro..više nije bilo u njegovim očima topline,nisu bile onako vragolaste kao nekada,nije bilo ničega...udaljio se od mene,od svih čak i od sebe....
Onda se u mom životu pojavio m.m...zarobio me je svojom ljepotom..bio je dečko mojih snova..
Nisam ni sanjala da će mi on uskoro značiti sve....nisam se ni usudila sanjati to.....
Čuli smo se svakodnevno...uživala sam slušajuči njegov privlačan glas...znao je da sam u vezi a ja da se petlja s nekom malom plavom...ali nije bilo važno...ništa nije bilo važno ,jer mi smo se smatrali samo i isključivo frendovima....ali nešto je bilo jače od nas,iako to nije bilo samo do nas...jednostavno se ne može protiv toga....čak sam bila odlučila da mu se neću javiti više...no bilo je to nemoguče....
Bilo mi je stalo do njega...osjećala sam da mi se polako,sasvim polako ,ali sigurno uvlači pod kožu...
Moj me dragi pomazio po mojoj dugoj plavoj kosi,podigao mi je glavu i pitao me je :
Šta se to s tobom događa,nekako si daleko...?
odgovorila sam gledajući ga pomalo ljuto: Gle to isto ja mogu i za tebe reći!Nije ništa, ionako me ne slušaš u zadnje vrijeme i ne govoriš mi ništa..-spustila sam pogled a on se namrštio i otišao bez riječi...Nisam mogla protiv sebe M mi je bio već duboko pod kožom,nisam mogla ništa osim voljeti ga....M me je nazvao ,počelo ga je smetati šta imam dečka,šta je razumljivo...ali rekao je ni on nije mogao protiv sebe...nikako ...odlučio je bio da će se ostaviti toga,ali...nije mogao ,baš kao ni ja...
Nismo mi krivi to se jednostavno desilo...Ni poljubili se nismo još,ali ne mogu bez tebe....-rekao je M
I na neki način imao je pravo,bio mi je drag čim sam ga vidjela...
Moj je dragi pročitao neku njegovu poruku koju je krivo shvatio,napravio je scenu...
Sve ću mu prste polomit,da više ne može nikad puštat ploče!!!!!-derao se moj dragi,oči su mu gorjele od bijesa...-pokušala sam ga nekako smiriti:
Molim te,ne radi to.Objasnit ću ti! Svađali smo se dugo u noć....prekinula sam s njim,nije mi bilo lako ,jer ipak smo bili zajedno oko četiri godine...To mi je bila najteža odluka u životu...
No, kako to obično jest i M se naljutio na mene...
Gledaj,meni je svega dosta!Taj me tvoj lik namjerava tuč i ne znam ,sve gubi smisao...Znaš šta bolje bi bilo da si mi lagala,nego da si mi rekla da imaš dečka...-derao se na mene.
Prošlo je dosta vremena...umirala sam bez njegovog osmjeha,bez njegovog predivnog lica..bez tih naših razgovora,on me je jedini skroz razumio....
Morala sam nešto poduzeti,jer nisam zbog njega spavala noćima,nisam više mogla razmišljati,nisam mogla jesti,nisam više ništa ni vidjela osim njega..razmišljala sam da se ni ne želim truditi da na njega na mislim,nisam ni pokušavala,sve u vezi njega je bilo tako duboko.......
Totalno sam se izgubila u njemu...razmišljala sam samo o stvarima šta bi mi radio,o njegovim predivnim punijim usnama...Nitko me više nije mogao spasiti...
Izgubila sam se u njemu....
Post je objavljen 02.10.2005. u 17:32 sati.