Sta je merilo “dobrih” odnosa? Pitam se, nisam pitao tebe, ne bi mogla da definises, uzvratila bi mi pitanjem, istim! A to nije razgovor, sveo bi se opet na moje “mudrovanje” o svemu i svacemu, o svakom pitanju, o svakom pojmu. Da li su “dobri” odnosi, sacinjeni od lepih pisama, zanimljivih prica o tome sta ima novo od susreta do susreta, razgovori o skrivenim mastanjima, nepriznatim osecanjima, dodir usana po celu i obrazima, a intimnost je dodir malih stopala, od oktobarskih kisa nakvasenih, poljubac u tackicu ispod usana?
Znas vise nego sto priznajes, nerado se odlucujes da kazes da ne bi rekla preko onoga sto si sebi odredila kao dozvoljeno.
Oklop skoljke, kazu, biser krije. Pa dobro, otvoris ga malo, tek da bistrom vodom biser umijes, jos brze ga zatvoris. Tvoji strahovi nisu od skoro, nisu mu uzrok nesrecne ljubavi, jadi mlade duse, povredjivani neuzvracenim emocijama. U ranim danima su steceni, strah, nesigurnost, neprihvatanje neznosti, paznje, kazu da ih nisi dovoljno osetila kada su ti bili najpotrebniji. Ne verujes da iko moze to da ti iskreno pruzi. Mozda si u pravu. Ljudsko povredjivanje se nastavlja u neprekidnom nizu, izborom pogresne osobe, predavanju emocijama bez pokrica, neuispunjenim ocekivanjim, nerealnom nadanju da ce neko shvatiti sta se krije u malom oklopu, ljusture naoko tvrde, ali krhke. Mislis da ces zatvorenim polutkama, zastititi, osetljivu unutrasnjost, od dodira surovog, da ces doziveti jos vece razocaranje, koje neces tako lako sanirati? Zivot je tek pred tobom, ne predlazem ti da ides bez stita kroz pakao sto zivotom ga nazivaju, ali svaki dan, svaki susret, svaka nova osoba je mogucnost za dokazivanje i suprotnog verovanja. Ne moraju se uvek stvari desavati po unapred ocekivanom obrascu, sa zadatim i predvidivim zavrsetkom. Ne mozes ziveti bez verovanaj da moze biti bolje i drugacije. Povredljivost nosi svako od nas, svi smo bili jednom ili vise puta napusteni, izigrani, sa osecanjima su nam zbrku pravili, ali zivot ide dalje, i traje duze nego sto traju ruzna secanja na njih. Mala moja, zivot nije bajka, mnogo je stvarniji nego sto princeza, na zrnu graska moze da zamisli, u svojim snovima uljuljkana. Usnula, mozes da prespavas nesto sto bi znacajno moglo biti, a kada se iz sna probudis, shvatis da si propustila neke vazne lekcije, sto samo zivot – ucitelj predaje, nastavnik neumoljivi, koji greske ne kaznjava slabom ocenom, popravni ispit moze biti tek za mnogo godina kad prodje period u kome se neformalno obrazovanje stice. Sistematsko skolovanje pruza skola, akademske institucije, ovo drugo svakodnevica nam obezbedjuje, ne naplacuje se ali dosta kosta.
Post je objavljen 02.10.2005. u 17:58 sati.