Ti, ja i sto izmedju nas. Znamo šta će se dogoditi. Lagano skidam jaknu i osećam tvoj pogled. Opet smo na istom mestu, kod starog dobrog stola. Radosno prihvatam uzbudjenje...
Sporo se krećemo, prepredeno te gledam u oči.
Zastaješ i skidaš se.
Gledam ti ruke kako se pomeraju u skladnom ritmu, pratim ih.
Ubrzavam pokrete i spuštam pogled, ostaje prikovan za sto.
Pri svakom dodiru on lagano zaškripi.
Opet me iznenadjuješ...
Dolazim do daha: "Vreme je da ga promenimo.."
Ohrabruješ mi prkos i želju da te pokorim...
Pomeram se sve brže, euforično se borim... pokušavam da se skoncentrišem..
Nakon pola sata... jedva pratim ritam... osećam kapljice znoja kako sporo klize niz ledja..
Sve teže uspevam da ti odgovorim.. lagano se predajem..
Uzaludno pružam otpor.
Pobedjuješ me.
Loptica odzvanja o pod..
" Pakujemo rekete i idemo na piće?"
"Oduvek si dobro igrao stoni tenis."
" Bila je to dobra partija..."
Post je objavljen 13.02.2005. u 23:59 sati.