Marketing
Zašto si mi mrežu pleo kad me nisi ljubio...
...iliti pozdravi s veselih berlinskih ferija
Ovo bi trebalo da bude jedan dugačak tekst o Berlinu i tome kako sam ja opisivao koncentrične krugove e da bi prodro u štićeno jezgro ove varoši i u susretu sa jednim nečim razumeo sve njegove tajne. Od toga, na žalost, ništa, samo hrpa utisaka.
Na ovom mestu hoću da kažem da je Berlin najbolja varoš na svetu, i ko drugačije kaže nema pameti. Takođe koristim priliku da obavestim zainteresovane da ću se ja ovde odseliti sasvim sigurno, i to po cenu da prodajem jajca na pijaci ili da otvorim svoj doner kebab kiosk predstvaljajući se kao Anadolac. Možda postanem i klošar, o čemu sam često razmišljao kao o životnom opredeljenju. Ono što se zove suvišan čovek.
„Dodirni mi rukom žice, izmami iz njih zvuk...“ (mešaju mi se neke srceparatelne pesme, dok kucam ovo. Prevod sa korejskog, ovo je tužna korejanska pesma).
Evo ovako je to išlo. Pristao sam ovde posle mnogo sati puta, lošeg vremena, napada gusara, pučinske dosade i morske bolesti, flertovanja s kapetanovom kćeri, epidemija skorbuta i kuge. Jele su nas vaši, mi smo jeli pse i putnike iz nižih klasa, zatim boraniju iz konzerve.
Stanica prva
Ovo je stanica Zoologischer Garten, tzv. Zoo. Mesto je poznato po tome što se svakakav ološ mota ovuda, ima kurvi, ima dilera, vrlo živopisno. Ovde ste svačiji prijatelj. Ima i muzej erotike u kojem sam, alzo, bio.Vi’te, molim, ovu crkvu u pozadinama. To je Kaiser-Wilhelm-Gedächtiniskirche. To što je razvaljen krov to su saveznici učinili kad su opetovano tuvili pamet u glavu Nemcima da su poraženi u II sv. ratu. Ova zemlja je inače posle istog rata ličila na oranje, „na izlomljenu barku punu ribljih kostiju koju su zdruzgala konjska kopita“ (Živojin Pavlović o Vukovaru).
„Ne greši dušu, Hrista to boli, jer iznad svega dušu ti voli...“ (u pozadini, sa finskog, ekološka pesma o obolelosti duše i lekaru koji tvrdi da ima lek).
Stanica druga
Alexander Platz
Pošto su saveznici nivelisali tle, Rusi su zavrnuli rukave i rešili da grade. Izgleda kao sto jeben’ gradskih jezgara Kragujevca i drugih socrealističkih vrana i ala koje su pravljene po Srbijici.
Stanica treća
Buvlja pijaca. Na kojoj ima puno šaren-laže i razne druge mamipare. Uz fosile gadnih trilobita, papratnjača i raznih ribetina naćićete i artefakte iz DDRa, medalje, uniforme, babuške, crvene marke s likom Lenjina i ostalo.
Moj favorit je književna ponuda. Evo nekih naslova:
Vesele nimfe i Opasač za učiteljicu
Tantra petougla i Dovedena do ekstaze
Marija – nevinost nema cenu
Frivolne igre ispod palmi i Uvek mami (glagol lockte znači i kudravi ili onduliraj, možda ovo treba shvatiti kao opomenu da se već jednom ode kod frizera) pičkicu/Super zabavni roman
Delo nekog Vitgeštajna, pisca lakih erotskih romana, između ostalog bordelske kozerije Filozofska istraživanja.
Stanica četvrta
Muzej starina. Dripci su maznuli celu kapiju Ištar iz starog Vavilona, kao i pročelje pijace grčkog grada Mileta. Jedva čekam da posegnu za ulicom Omladinskih brigada na Novom Beogradu pa da se ja skućim u tom muzeju.
Stanica peta
Prirodnjački muzej, ulica invalida. Na fotografiji možete videti uputstvo kako se preparira veverica u tri koraka. Najveća je radost kad je oderete. Bilo bi baš dobro da je uhvatite živu, pa onda. Kožu na šiljak, meso u supu. Tu je i ptica dodo, najbrže istrebljena vrsta ikad. To me je ponelo, to istrbljivanje. Naumio sam da napišem odu ptici dodo, koja bi počela setnim osvrtom na pređašnje bezbrižno bivstvovanje ove peradi: „Kljuvala si glisje i busenje/Mirno meriv polje/Svojim blagim krokom...“. Tu smo zatim ja i moja totemska životinja, a tu je i slika fetusa praseta koje Nemac meće u kristal, a mi u rernu.
Stanica zadnja – ovde silazite
Podsdamer Platz – berlinski siti, ljuljaške od 15 metara i Saša s glavom u balonu.
I tako, ima tu još svašta. Da dodam da je jedna od najvećih prednosti ovog grada i to što ne morate da brinete hoće li vam se prisrati u sred šetnje, pošto su divni, mirišljavi veceji sa ponudom mekih, superperforiranih guz-papira na svakom koraku. I kako bi ste u Beogradu prilikom odlaska na prvi i presudni sastanak sa osobom od interesa dobili leptire i gremline u stomaku, te iste morali da trpite sve vreme i zelenite, skoncentrisani na svoje uzmigoljeno govanjce, a ne na tužnu priču o majci u kolicima, ovde se, da ponovim, ništa slično ne bi dogodilo. A sad vas pozdravljam, gentle audience...
Post je objavljen 28.09.2005. u 23:59 sati.