Marketing
Za dušu
I tako sam ja proveo subotu doma. Buljeći u telku, normalno. Tu i tamo sam skočio na Internet i tamo kao nešto jako važno radio. Da... Ali je zato nedjelja bila zabavna. Roštilj u Richarda. Majka mu je na dalekim putevima, pa zašto da ne. Pokupio me Richard u neko doba, recimo da je bilo jedan. Otišli smo do SuperKonzuma, ne bi li pribavili nešto mesine, te ostaloga. I tako, natrpasmo mi mesine, kruha, povrča i piva u kolica. I dođosmo na blagajnu. I platismo sve osim piva. Nekako smo ih "zaboravili" na onom donjem dijelu kolica. A gospođa blagajnik nije gledala. Neće Ivica T. to ni primjetit, ajde. Uostalom, radilo se o MB pivi. Preciznije, 12 litara iste. Svetsko, a naše. Šta jest, jest, naše je. I to besplatno.
Onda smo, nakon što smo otišli i do Mercatora po još mesine, pokupili Tilu, te otišli i do Vrutka, te tamo kupili još alkohola. Votke da budemo točni. Jer ideja je bila da ja napravim puno votke sour. Čega sam se ja i primio, čim smo unišli u Richardov dom. Tila je cijedila limun. Ja sam mučkao alkohol. Napravio sam litru margarite i litru votke sour. Ih... A onda su ljudi lagano počeli dolaziti. A bili su i gladni. Pa sam se primio roštilja. Ćevap, pljeskavica, ćevap. To se peklo. A i jelo. Od mesa. Richard i Tila su radili šopsku salatu i pekli francuske pržene (french fries za neznalice, a pommes frites za još veće). Ljudi su počeli jesti, jerbo ne valja kad se hladi. Bili su oduševljeni mojim kulinarskim umijećem. Kako i ne bi. Šta ću kad sam dobar. Kad sam napokon upekao svu mesinu, bilo je vrijeme da i sam krenem jesti. Natrpao sam tanjurčinu hranom i mezio satima. Onda sam se malo izvalio na leđa.
Odmarao sam tako neko vrijeme, a onda sam iz unutrašnjosti kuće čuo neku groznu buku. Razbijanje stakla ili tako nešto. Na terasu je izašao zamaskirani osvetnik. Bio je grub.
Osjetljive sam prirode. Ne podnosim buku nakon jela. A ni kad me zovu imenima, nije mi drago. Trebalo je reagirati. Izvukao sam oružje.
Odlučio sam naučiti zlikovca pameti. Trebalo ga je zaplašiti, a opet ne baš toliko. Pas je bio prvi pri ruci. Iako je bio nadasve sladak, morao je pasti.
U to je na terasu izašao Richard. Kad je vidio da sam mu upucao psa, nije bio sretan.
Okomio se na Tilu. Razumljivo, jer je bila najbliža. A on ljut. I ja bi bio da su mi upravo ubili psa. Ali, zadaća je bila ispunjena. Zlikovac je bio otišao. Tila je pokušala svim trikovima iz starih knjiga sačuvati život. Ali nije mogla znati da Richard u napadima bijesa postaje homosekusalac. I zato bilo kakva ženska čar u tim trenucima ne pali.
Skrivio sam njenu smrt. I smrt još par gostiju na zabavi, jer je Richard nakon Tile nastavio krvavi pohod. Nije bilo vremena za osjećanje krivice. Trebalo je osvetit te ljude.
Došao sam do Richarda i iako mi je drag kao drug, upucao sam ga bez razmišljanja. Kad je ljut, nema s njim razgovora. A kad sam ga upucao, prokleo me.
Bio sam shrvan. Izgubio sam dvoje prijatelja u isti dan. Vlastitom krivicom. Nisam mogao podnijeti tu činjenicu, pa sam krenuo naći nove prijatelje i nove zabave i nove neprijatelje.
Post je objavljen 27.09.2005. u 22:31 sati.