Gledao sam se tako u ogledao dok sam se umivao. No, da li je ta osoba koja gleda natrag u mene stvarno ja? Ili ko je to sa druge strane? Stavio sam ruku na ogledalo. On je napravio isto. "Hladno" bila je pomisao koja mi je prošla kroz um. Spustio sam ruku i uzeo ručnik, obrisao sam se i otišao obuć cipele. Zavezivajući ih sam pogledao kroz prozor. "Hladno" bila je pomisao koja mi je prošla kroz um. Uzeo sam mobitel, novčanik i ključeve i krenuo van. Zaključao sam vrata i okrenuo sam se. "Veoma hladno" bila je pomisao koja mi je prošla kroz um. Sagnuo sam glavu, duboko uzdahnuo i krenuo u trgovinu.
Uobičajeni ljudi, uobičajeni razgovori. Svi su negdje žurili a nisu niti znali kuda hodaju, još manje, koje im je odredište. Jedna zgodna žena prošla je pokraj mene, nasmijala se, ja sam se nasmijao natrag, zatvorio oči i spustio glavu. U trgovini ovaj puta nije bilo nikoga osim prodavačice. Pozdravila me. Odzdravio sam i nasmješkao se. Mlijeko, kruh, kava... zamalo sam zaboravio novine. Što bi bilo jutro bez novina. 22 kune. Dao sam 25, zahvalio i otišao.
Došavši kući, stavio sam kavu da se kuha. Počeo sam čitat novine. Nakon nekog vremena gledanja u naslovnu stranicu shvatio sam da ne čitam. Samo sam sjedio i gledao. Koliko je vremena prošlo? Ustao sam se i otišao po kavu. "Hladno" bila je pomisao koja mi je prošla kroz um.
Ili je to bila hladnoća u meni?
Post je objavljen 26.09.2005. u 14:03 sati.