Nisam ja nikakva pjesnička duša niti se tako češljam, već jednostavno me ponekad opali neka luda inspiracija i onda tako nešto baljezgam i slično…
Sjećam se kao da je bilo jučer, počelo je ljeto ( a koji je to bio dan i datum nemojte me pitati, znam samo da je bilo ove godine ) koje sam s nestrpljenjem očekivao, a zašto sam bio nestrpljiv stvarno nemam pojma, jednostavno takav sam, uvijek nešto čekam, očekujem u iščekivanju sam dok se to ne desi, a nakon toga opet nađemo neku drugu stvar koju čekamo i tako do idućeg iščekivanja. Uglavnom ljeto je počelo, počele su i majice kratkih rukava, pa malo bez rukava, pa sve kraće i kraće suknjice, a nama jezici do poda, oči sve veće i veće, gužva među nogama, blizanci i neki ćelavac se guraju, al' uvijek nam smeta neki ku*ac, tako da možemo samo sliniti i bacati ( bacanje se odnosi na pogled ). A svi dobro znamo šta je rekla teta Đana: «Nema ništa od gledanja».
Došao je i posljednji petak u mjesecu, kao Osječka ljetna noć, za početak skupili se u nekoj birtiji na promenadi, do koje nam je trebalo cca. 25 minuta i 48 sekundi od trga, a kad smo našli stol nije bilo stolica, pa je to bila otimačina za stolice, a neki su sjedili na žardinjeri i pili pivo iz flaše, neću imenovati dotičnu osobu ali to čelo ste sigurno svi zapamtili. Nakon toga je trebao slijediti nastavak, ali ja sam imao nekih drugih obaveza, tako ne znam šta se dalje događalo, jedino znam da je bio vatromet, ali to sam samo čuo, a ne i vidio, ali nije mi ni najmanje žao zbog toga, znam i ja sebi napraviti vatromet. I tako je prošao još jedan tjedan, a onda se nebo otvorilo i zavilo nas u tugu. Pa nam nije ništa drugo preostalo nego da poslušamo onu staru dobru: «klin se klinom, voda s vinom», i tako se mi napismo, a onda ...
I sve je bilo super, trenutno sam bio u iščekivanju da idem na more, i jedino me to držalo na životu, a onda k'o grom iz vedra neba, more je palo u vodu, a ja u podrum u kojem nije radila klima i 10 dana mučenja. Dok su se neki kupali u moru ja sam se kupao u vlastitom znoju i govnima, strašna stvar. Par osoba koje su ostale u ovom gradu, dosuđivale su se isto kao i ja i jedino što nam je preostajalo jest to da svaku večer idemo na kavu i pričamo o govnima, kako god okreneš uvijek se sve završi na govnima, a kod nekih i na proljevu.
I tako prođe još par dana i prvi ljudi se počeli vračati s mora, to se moralo proslaviti s izlaskom na kavu, u jedan elitni kafić na promenadi u koji smo išli svaku večer «za promjenu», zasjeli mi (Bumbili, Đeki, Če-Loo, Boca i ja) za stol došao konobar, a mi s međusobno pogledali i jedan za drugim ko mali pačići: «Tuborg, Tuborg, Tuborg, kava s mljekom, kava s šlagom i 2 deci mineralne», nakon nekog vremena priključio nam se i Super M. sa svojom Švabicom ( Švabica mu je u rodu ), te je konobar ponovno morao doći do stola i poslušati male pačiće: «Tuborg, Tuborg, Tuborg i još jedan Tuborg», nakon toga smo samo dizali 4 prsta u zrak i nova runda je stigla, a onda došlo 23:00 i još nešto malo, birtija se zatvara, a mi bi još, mi bi na cajke.?! Ni 5 ni 6, Super M. bio sam kod kuće i kaže ajmo svi kod mene, svi se složili, ali prvo je trebalo podmiriti dugove, nagrcali smo nešto, čak je još i ostalo viška tako da smo usput kupili 3 ili 4 Q-Packa neke pive. Ulazimo mi u stan, neki već lagano zuje, pali se mjuza i odmah u glavu: «Mile voli disko» i boca Balentajnsa ( ne znam kako se piše, pa bih molio onoga ko zna da mi pošalje poruku pa ću ispraviti ) na šanku, male čašice pune do vrha, četvorica odabranih, Super M., Bumbili, Če-Loo i moja malenkost, jedna mala čašica, pa gasi s pivom, pa opet sve iz početka, dok u roku pola sata boca nije «pukla», premda su se nek već onda valjali po podu i disali na škrge, to nama još nije bilo dosta, ostalo je piva, a nemamo šta gasiti s njim, ali stvar je opet spasio Super M. i izvukao bocu rakije, koja nas je zabetonirala. A sada je počela prava ludnica, hodnici su se suzili, vrata smanjila, ne možeš hodati, a da te zid ne napadne, parket privlači nekom čudnom gravitacijom, mslim da smo pobrisali svu prašinu, stvara se gužva u WC-u, ja bi olakšao dušu, ali ne ide, previše sam pijan da bih mogao tako nešto napraviti, a kada se malo smirim i skoncentriram da to obavim, netko me istjera iz WC-a, jer je njemu veća sila. Sva sreća da je S.M. imao dva WC-a u stanu, pa je Če-Loo uspio pronaći drugi WC i olakšati dušu i tjelo, ali oralnim putem, ali to još nije sve, problem je bio taj što jedan WC nije radio, a sigurno pogađate i koji!? Pa je onda glavni akter toga nedjela pokušao prikriti dokaze, ali neuspješno!!! Što se u međuvremenu događalo nemam pojma, iduće čega se sjećam je kako se pripremamo za polazak kući i sami sebe ispraćamo jer je domaćin S.M. zalegao. Kako smo sišli niz stepenice? Jedino uz pomoć gravitacije. A sada počinju prave more, treba doći kući. Polako smo se mi gegali, ja vozio slalom po pločniku između atoma dušika, kisika i ostalih plinova. Pošto nam je bilo jako teško hodati odlučio Bumbili nazvati Če-Loo-vog brata da dođe po nas, ali se nije javljao na mobitel, pa je onda odlučio zvati na kućni, ishod je bio isti. Nakon par minuta zvoni mobitel, poziv s kućnog telefona, s druge strane Če-Loo Ma-Ma, nakon završetka razgovora ispadne Če-Loo-v mobitel i raspadne se na sastavne dijelove, mi smo se smijalo ko budale, od tog smjeha sam ja došao sebi, a Bumbili je sjeo na neku stepenicu, jer nije mogao stajati i smijati se. Nakon nekoliko pokušaja telefon je sastavljen i radi, a ekspedicija kreće dalje. U 03:00 stojimo ispred katedrale i sjedamo u jednu pokrajnju birtiju da se odmorimo, a za susjednim stolom pijani konobare se odmaraju. Nakon polasatnog odmora ekspedicija nastavlja svoje pohode i polako se približava svojim domovima. Zadnje metre zajedničkog puta smo prošli zagrljeni i raspjevani, skakutajući po sredini ceste.
Sutrašnji dan je bio fenomenalan, na kavici je bilo prepričavanja tko se čega sječa, ko je šta napravio, i kako je Če-Loo-a dočekala Če-Loo Ma-Ma, koju je telefon probudio i kako je trčala da se javi na telefon pala niz stepenice. :-))
Prošlo je još par dana stigla druga ekipa s mora i počelo se s pripremama za Rejdogadov i Juanitin rođendan. Pijanka je počela jedne subotnje večeri kod kompe, a nastavila se u pivnici zajedno s nekim svatovima. Bend je cijelu večer svirao za tri prijatelja ( neki iz svatova ) i za ekipu pored šanka ( naravno to smo bili mi ). Baobbab je prvi zalegao, nakon njega je nestao tOČa, a mi zajedno sa svatovima, peri-deri, ali to je doslovno bilo deri, TommyLee i ja smo raspremili Če-Loo-a, u biti poderali mu majicu, nakon čega je on otišao kući sav u dronjcima. Vrijeme je bilo da se krene, a imaš šta i vidjeti, pijani ( mortus ) Rejdogado riga u Juanitinom autu, malo graha, malo kožice od paradajza i sl. Utrpali smo ga u neki auto i zajedno sa sestrom je otišao kući, ali vratio se Če-Loo s novom majicom ( Red Bull ) i kao razjareni bik nasrnuo na TommyLee-a, kom ćeš ti majicu, PLJAS!!! SMACK!!! PUFF!! da bi uletio Bumbili i spriječio daljnje krvoproliće, znam da smo poslije završili u tvrđi, a nedugo zatim ja sam završio u svom krevetu.
A onda je došlo do preokreta: «Ja putujem na more», iako je to bilo samo na par dana, meni je bilo i više nego dovoljno. Na moru sam napravio u tih par dana više nego što sam u OS napravio za cijelo ljeto, ali detalje neću iznositi u javnost. Ali bez obzira na sve meni je bilo super, i ne samo meni :-))
Nakon povratka s mora sve se vratilo na staro, svako veće za promjenu smo išli u istu birtiju na promenadi i tako sve do prije par dana kada je zahladilo, počela padati kiša, tako da smo morali potražiti novu lokaciju i preći negdje na toplije.
Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna!!!
Ispričavam se ako smo nekoga izostavili iz ovih avantura, a on je aktivno sudjelovao u njima.