Ima li ljudi koji nikad ne odrastu?!?
Mislim…mogu shvatiti da ako netko ima lagodan život, ima luksuz možda i zauvijek biti dijete…ali, kad se dogodi neka određena situacija – prisiljeni smo odrasti. Ako izgubimo neku blisku osobu – prisiljeni smo odrasti, ako izgubimo najveću ljubav – prisiljeni smo odrasti i prestati živjeti u svijetu bajki….međutim, zašto oni koji nemaju lagodan život i koji bi se trebali truditi da pomognu sebi i svojim bližnjima, ne mogu odrasti?!? Koliko god to grozno zvučalo, ali mislim da ponekad moramo žrtvovati svoje interese za ostvarenje nekih drugih, važnijih i zajedničkih…i totalno je super kad imate prijatelje na koje možete uvijek računati i koji će se totalno potruditi da naprave nešto za vas, kao da rade za sebe samog..ali, zar prijateljska pomoć ipak ne bi trebala biti drugi izbor? Zar ne bi prvi izbor za traženje pomoći trebali biti – mi sami? Mislim da se sami moramo truditi i pokušati postići što god želimo, a ne da nam bude svejedno…tek nakon što utvrdimo da zaista ne možemo sami, onda bi trebali tražiti pomoć. Ukratko…tko će se više truditi oko nas od nas samih?!? Ok, možda neki jako jako posebni prijatelji, al takve nemaju svi…samo ja…. i još par ljudi koji znaju tu osobu ;) kvak kvak
Post je objavljen 23.09.2005. u 15:00 sati.