Ne preostaje puno vremena da budeš sretan.
Dani prolaze .
Život je kratak.Mi pišemo snove u knjigu budućnosti,
ali neka nevidljiva ruka prekriži naše snove.
Nemamo drugoga izbora.Ako danas ne možemo
biti sretni,nemojmo puno očekivati od sutra.
Prihvati ovaj dan s ovadvijema rukama.
Primi ono što ti dan daje:
njegovo svijetlo,njegov zrak i njegov život,
njegov posao i njegov trud,
njegov smijeh i njegov plač.
Čudo ovog dana.
Započnimo svaki dan iznova,a navečer stavimo točku,
okrenimo stranicu.
Ne stavimo li točku ,beznadano ćemo se nasukati.
Predajmo svaki dan svoj list takav kakav jest,
više ili manje ispisan.
Stavimo ga u majčinske ruke dragoga Oca.
Tada sutra možemo iznova započeti.
Post je objavljen 22.09.2005. u 14:39 sati.