Bila sam službeno u gradu, pa sam skočila i Zvončeka opet upisati na engleski. Čim sam se vratila u firmu otišla sam u drugu sobu reći kolegi/mužu da sam obavila. S njim je bio i kolega/kolega.
- Upisala sam Zvončeka! Al sam se namučila....
- Ma s čim si se namučila?
- Pa s ugovorom...pola toga nisam znala riješiti...
- Hahahaha...a nije to neki test.
- Ahaaa, kak da ne.... a sve me pitaju nešto što ne znam...
- Ajd da čujemo!
Kolega/muž se zavalio u stolicu i pripremio na slušanje, a kolega/kolega se pravio da nešto radi i da ne sluša. On je jako fin i pristojan i zna se baš zbog toga često praviti da nije prisutan.
- Pa prvo me ona gospođa pitala na koji tečaj upisujem sina.
- Đački 2 mislim....
- E nije! Đački 3 je već...al ja nisam znala, pa sam nju zamolila da potraži po dokumentima.
- Dobro, dalje?
- E onda sam krenula ispunjavati taj ugovor od jedne stranice. Same gluposti pitaju, npr. kaže: Upišite ime i prezime roditelja ili staratelja - ja upišem sebe. Ispod toga piše Upišite ime oca ili majke. Kakve sad oca ili majke? Moje? Šta će im to? Zvončekove? Pa sad sam upisala..Pitala sam onu gospođu i ona se zbunila i rekla neka samo opet isto sebe napišem.
- Ok, ima dalje?
- Naravno. Onda je trebalo upisati moj broj mobitela.
Na to se moj muž/kolega obratio kolegi/kolegi i pitao ga jel sluša, ovo je nešto dobro. Kolega/kolega je samo kimnuo glavom.
- E onda sam izvadila svoj mobitel.
- Ajd, reci nam zašto..
- Pa zato jer još uvijek ne znam svoj broj. Imam ga tek dvije i pol godine...Uglavnom, izvadila sam mob i pod A pogledala koji mi je broj.
- A zašto pod A?
- Pa da mi se prvo taj broj otvori. Često mi treba. Nazvala sam ga zato A moj broj.
- Hahaha..
- I sve sam to naravno, usput pričala gospođi. Već me počela malo čudno gledati, ali se i smješkala uz to.
- Gotovo?
- Skoro...onda je trebalo upisati moj broj s posla. Meni je stao mozak od svih tih pitanja i svega toga, gospođa me već napeto gledala, pa sam ja taj broj lijepo - izmislila!
- Hahahhahaha....Ma bravooo! Mi ti se divimo!
- Naravno da mi se divite, al više bih vam vjerovala kad bi to bez smijanja rekli. Vježbajte to divljenje, inače drugi put ti ideš upisati sina.
- Mi ti se iskreno divimo!!!
- I treba !!!
I odmarširala sam važno u svoju sobu :))))
Post je objavljen 22.09.2005. u 12:04 sati.