Marketing
Yet if you could refrain from 'Good Morning', the rest of the Day would fall into place effortlesly.
Izgleda bolje sa naslovom, a? Možda je malo prevelik.
Stvari se događaju, ne baš one koje ja oću, ili barem ne onako kako bi ja, ali se kotrljaju. One nebitne prođu, one bitne zapnu, izvrnu se i kopkaju me dalje, ma ne baš kopkaju, prije bužaju, miniraju, ruvinaju, dalje i mislim se koliko je toga aspekt mene, a šta ide izvanka. A ko će sad to znat, samo zapinjem konzistentno.
Rođak se ženia prošli vikend, prošlo je bezbolno, makar sam mora ulazit u crkvu, ali sa aparatom u ruci moga sam ignorirat popa, činit krugove oko bogoslužja, ne sidit u klupi u svjetlu mrzovoljne milosti, nego činit ščlik u kamenim pločama Gospe od Zdravlja, činit, oću reć, ne baš dobre slike za buduća pokoljenja. Jebemu sebe snoba, vrime je već da naučim da i autofokus ima svoje svrhe.
A dokle se ništa novo ne događa, dokle onaj vergla, vrtim malo pogled okolo, pa evo i njih. Vidi šta je sad zapetljano, iša sam ovu rečenicu počet nekim čuđenjem, i stalno da ću "o bože", "isusa ti boga", "muko blažena". E, a kako će se zafrkavat sa ove dvi čudne male katolkinje ako moje riječi dolaze iz iste pozadine? Ma, evo slika pa nek se svak šali pred svojim ekranom. Ili moli, štajaznam ko ovo sve čita.
A večera je trajala samo do ponoć, nije bilo žive glazbe, bilo je dobrog vina, ljudi su plesali onaj blesavi vlakić, prošlo je bezbolno.
No dobro, ajde.
Dogovor od prošlog četvrtka nije, jebemu sve i stvari ulančane sa time.
Do sad još nitko nije rekao da je počela jesen, pa ću evo ja. Počela je jesen. Sjetite se di ste to prvo čuli.
Toplo mi je stopalima, a do maloprije su se smrzavala. Bit će ih komp grije, ili tipkanje potiče cirkulaciju. Ha.
A prašina mi se lipi po tabanima, koliko god da često usisajem, a ne usisajem prečesto jer se ionako začas opet stvori dovoljno prašine. Evo, sad su mi bili moji za vikend, pa koliko god da mi je mater očistila opet ništa. A nije čistila izad kreveta, ali je svejedno onaj pauk otiša. Barem ga nije bilo jutros. Nekidan je stajao prekriženih nogu. Nonšalantni pauk.
Vidim reklamu danas kraj Cibone, slika, za VIP, "kišobran kuna". Nije sve okruglo nula, tukci. Ali mi se sviđa. "Kišobran kuna" interesantno zvuči. Kao bajka za male ekonomiste.
Now, what exactly is it that is lacking from our environment [...]? The obvious answer is 'mud and string', or the tangled accidental, elemental muddle of natural conditions among which our ancestors lived and worked. We have been deprived of these fundamental toys of our youth by glass and chromium and plastic surfaces, by hygiene and organisation [...]
Stephen Bone "Love of Mud and String: Artistic Homeostasis",
citirano u The Independent Group: Postwar Britain and the Aesthetics of Plenty
(pustimo romantiziranje predaka, ima poanta ovde)
Imam dva stabalca na teraci, rastu iz betona, tko zna šta mi se šeta po zakucima stana (nadam se ne graštapani, negdi triba stat. nadam se ne i mravi, fašisti preorganizirani), stvari leže, kupe prašinu i stare: vaza sa bojicama u penziji, pribor sa ranih godina faksa se suši i hvata reumu (malo šta od toga će se opet pokrenit), prastara kasica od Splitske banke (onaj mali kašun) sa polomljenim zglobovima. Nemam životinju u kući. Ima paralelni život osim mene, oko mene. Ono šta ne treba bit tu, suvišno i nimalo nužno, staro i preostalo i nejasno. Neka se taloži i neka postoji. Interesantnije je tako. Tako je zabavnije, pa eto, šta mi više razloga treba. A jedan dan, ako ne budem ima sreće, neko će tražit poslovnu zgradu u aluminiju i staklu. Može, al neću je u efikasnu, strašnu stvar pretvorit, nešto di se ne možeš sakrit, i di se šporkica ne može zavuć. Takva mista su zla, mista za ljude u grubim odijelima koji misle da im ta odijela dobro stoje.
Pit Er Pat u Močvari sinoć bili fini. Računam to kao prvi koncert sezone. Previše se čekalo. Č mi je maćalo šugaman, Č mi je sa ruke skočilo na drob. Ma kako? Č kao Čvara. Ha - ha.
Post je objavljen 21.09.2005. u 21:33 sati.