Posetio sam Oktoberfest i želim da razvejem nepotrebnu sentimentalnu maglu koja se vezuje uz ovaj ništavni događaj. Samo budala bi poželela da tamo ode dva puta u životu. U pitanju je dakle ordinaran jedan vašar sa svim propratnim vulgarnim bagažom: kruškom u koju udaraju pijani seljački đilkoši, širokim asortimanom vrteški, točkova i drugih sprava za mazohiste i bulimičarke, pucanjem iz vazdušne puške za nagradu u vidu plišane životinje ili nekog gadnog priveska, liticarskim srcima sa raznim natpisima (Hanse, ti imaš najveći kurac u Bavarskoj, ili Ti si moja mala buba-švaba itd.). Pivo je preskupo, duplo skuplje nego inače, a mesta u uslužnim objektima su danima unapred rezervisana, tako da preostaje sedenje na zimi i 'ladnoći, u lokvama isprosipanog piva. Jebeš provod.
Onda sam u ponedeljak imao ispit.
Onda sam u utorak imao predavanje Jiržija Nekvapila. Nekoliko reči o Jiržiju. Kada priča, skuplja mu se pljuvačka u donjem levom uglu usta koja onda kipi kao kačamak ili vulkanska magma, u zavisnosti od Jiržijeve predavačke zahuktanosti. Nekad je to prskanje samo nežno podnaduvavanje sa puno iščekivanja i napetosti od strane nas slušalaca ('oće unutra, oće napolje?), a nekada, bogami, Jirži seje pljucu i lučevine kao prava mala prskalica (evo otkud «Luča mikrokozma», to je neka ogromna izlučevina kako ja sad to vidim!). Mislio sam da su Česi kulturan narod ali ne, nisu. Tako je jednom Bohumil Hrabal napisao: «Živim u zemlji koja je već 6 generacija pismena». Onda sam ja računao dokle seže naša pismenost i video da nešto i ne seže. Ali džaba tebi pismenost Bohumile kad pljujete dok pričate. Eno tebi Nekvapila, bacio je ljagu na celu naciju.
Danas sam se uspavao za školu i opet je Nekvapil bacao ljagu. Sad idem da gledam neki švapski dvorac, moš' misliti. Obećali su pušku i da ćemo smeti da pucamo u patke u bazenčetu.
Post je objavljen 21.09.2005. u 14:49 sati.