Pregled posta

Kako živi Mile, čovjekoliki pas ili pasoliki čovjek...

Ime mi je Mile i živim u jednom dalmatinskom gradu, u stanu, u staroj jezgri grada, sa mojom novoosnovanom obitelji.
Moja obitelj je moderna obitelj, mama i tata žive nevjenčano, a usvojili su me jer im se ne da pravit djecu.
Nemam još ni godinu dana, ali moji susjedi šapću da već imam krizu identiteta. Zapravo sam većinu vremena potpuno izbezumljen. Apsolutno ništa ne kužim, a silno se trudim. Što to ovi moji mama i tata hoće od mene, zašti susjedi stalno nešto šuškaju i spominju moje ime?
Trudim se svim silama ne bi li se umilio mami i tati, ali čini se da što god napravim, napravim krivo.
I jako sam tužan kad ostanem sam, i strah me je isto, a mama i tata me puno ostavljaju samog. Odu raditi oko 6 ujutro, prije toga mene kratko izvedu u šetnju. Ja bih rado trčkarao i njuškao okolo barem sat vremena ali oni nemaju više nego 10 minuta. Onda sam sam u stanu cijeli dan, i dosadno mi je, pa sam malo tužan pa cvilim, pa se obradujem kad nekog osjetim blizu vrata, priđem blizu grebuckam i njuškam, mislim da su mama i tata, ali obično nisu, to je samo moja susjeda koja često nekome govori:"Jadan pas što rade s njim!" Nemam pojma o kome ona to priča, valjda o ovima ispod nas, oni imaju psa.
Ja sam dječak. Meni mama kad dođe naveče oko 24h kući uvijek kaže:"Mile ljubavi, di je mamino zlato, beba mamina!?!"
Često oni i viču na mene jer uvijek nešto napravim krivo.
Jedan dan sam povraćao jer sam se prejeo keksa, pojeo sam cijelu vrećicu i mama je vikala tati:"Ma je li on to povratio? Kako je glup, prežderao se keksa, ne zna stati kad počne jesti te kekse!" Ja sam mislio da je mama ostavila vrećicu meni na dohvat ruke jer da moram to sve pojesti, pa sam se potrudio a onda mi je bilo zlo i povratio sam, a onda je mama morala čistiti i bila je ljuta.
Ljuti su i kad se ukakim ili upiškim pa moraju čistiti za mnom, ja bih sam očistio, ali ne znam, samo da mama i tata ne budu ljuti. A još sam mali i nisam naučio trpjeti, pa mi se dogodi, a cijeli dan sam sam, ali šutim i pognem glavu kad me špotaju jer ja samo želim da su mama i tata sretni, onda je i Mile sretan. Tužan sam kad mama viče:"Mile, opet si se usra, budalo jedna!"
Isto mi smeta kad mi se mama i tata smiju kako trčim u krug od sreće kad ih vidim, ja njih poželim, pa im to i pokažem, volio bih da i oni meni pokažu da im je drago što me vide.
Jedva čekam vikende, jer onda mama i tata ne rade. Ali često se dogodi da mama i tata i vikendom moraju nekamo ići, spominju neku plažu i onda ja opet moram ostati sam cijeli dan jer u gradu tih plaža nema pa moraju ići nekud dalje.
Moja prva susjeda često spominje moj bioritam, ja ne znam što je to ali sam čuo kako govori da cijela zgrada živi mojim bioritmom, čujem da pita:"Jel se Mile vratio iz šetnje da možemo ići spavati?" Valjda joj smetam, ja se trudim biti tih, ali tata često viče na mene kad me izvodi u šetnju oko ponoći ili oko 5 ujutro. Što mogu kad sam mali pa ne razumijem baš sve pa tata jadan mora vikati na mene, susjeda stalno govori kako je moj tata neobziran prema njima, valjda zbog te galame. Ja ne volim da ona ružno misli o mom tati jer sam ja kriv što on viče.
Često sam i zbunjen kad ne znam što mama ili tata hoće od mene. Mama mi govori:"Mile izađi iz sobe!" a ja ne razumijem koje sobe, kamo trebam izaći, pa samo stojim i gledam i čekam da mi pokaže rukom, a onda ona opet viče tati da sam glup. I tako.
Često dok sam sam sjedim kraj vrata i čekam da se mama i tata vrate pa onda svašta čujem od moje prve susjede, ali malo toga razumijem.
Spomenula je jednom nešto kako moje mamu i tatu treba prijaviti društvu za zaštitu životinja i da jadan pas ne zna još ni lajati a ima skoro godinu dana, i spomenula je i moje ime.
Meni nije ništa jasno, sad sam sav zabrinut, što je to društvo za zaštitu životinja i zašto bih ja trebao lajati kad sam ja dječak, a ne pas. Upoznao sam ja neke pse i oni su mi se smijali i rekli su mi da ja nisam pas. Uostalom i sama susjeda je jednom rekla da moji mama i tata svoje dijete moderno odgajaju. A to sam ja. Nešto je još rekla da je to neka ironija, al ja ne znam što je to pa se ne želim s tim zamarati. Ma ja zapravo mislim da je ta susjeda malo luda.
Moji mama i tata su dobri, a ja sam njihov mali sin Mile. Mi smo vesela obitelj. Jedva čekam da dođu doma, da nisam više sam.


Post je objavljen 21.09.2005. u 09:33 sati.