U donjem postu oduševio me komentar zlatnih prstiju koji je rekao da je poželio da postoji zvučni komentar da čujem njegovo pljeskanje. :)))
Na to sam ja poželjela da postoji vizualni komentar da vidi koliko mi se svidio njegov zvučni komentar. :)))
Ponekad dok komentiram mi je stvarno žao da nema tog vizualno/zvučnog efekta jer riječima ne mogu doista dobro prenjeti ono što mislim. Smajlići pomažu, ali ipak nije to to. Nedostaje mi ta neka emotivna dimenzija.
Kažu da je dobro na blogu što čovjek razmisli, napiše šta misli, pa opet može razmisliti da li je to to, prije nego stisne "pošalji".
Ahaaa...ne kod mene, ne kad ja komentiram. Znam napisati komentar, poslati ga, refreširati stranicu, pa tek onda pročitati šta sam napisala i onda tek razmisliti o tome.
Ponekad mi komentar nema baš neke veze s postom, ponekad ispadne dvosmislen, a ponekad...u najgoroj soluciji...ispadne nešto na što bi se netko mogao uvrijediti. U tom slučaju znam se zabrinuti jesam li dobro shvaćena, pa kad dobijem potvrdu toga, odahnem.
Mislim da su svi barem jednom poslali negdje komentar pa ga poželjeli obrisati i drugi put bolje sročiti svoje mišljenje. Ja jesam i više nego jednom.
Zbog toga bi ja u svoje idealno viđenje opcija komentiranja, osim vizualnog i zvučnog efekta, obavezno stavila i vrlo potreban gumbić na kojem piše "Ups...lupetam".
A možda i opciju "Ne lupetam" ili "Zanemari komentar" ili "Samo probaj zanemariti moj komentar" ili.....dobro, dobro, sad sam već opet počela lupetati.
Klik :))))
Post je objavljen 20.09.2005. u 09:14 sati.