(članak prenesen sa srpskog portala o zdravlju, govori o štetnosti pretjeranog pranja, kao što sam naveo u petak)
http://www.zdravzivot.com/blog/index.php?p=19
Dozvolite, ali statistike koje govore o bolestima u zemljama sa pomanjkanjem higijenskih uslova itekako mogu da prevare. Mogu da nas zavedu na pogrešan put. Kako? Probaćemo da objasnimo.
„Čistoća je pola zdravlja, a prljavština njegova druga polovina.“, rekao je jednom prilikom, kažu, ne šaleći se, multimedijalni umetnik Božidar Mandić, kao odgovor na pitanje kako preživljava u uslovima bez kupatila, vodovoda i kanalizacije, sa sistemom pranja sa polivanjem i dolivanjem, u svom domu, ekološkoj oazi Porodica bistrih potoka.
A u jednom sasvim drugačijem štimungu, prilikom zajedničkog boravka u sauni, na primedbu mom nautrologu, da mi se čini kako su savremena sredstva za higijenu sve agresivnija po sva naša čula, pa i po kožu,on me je upitao: „A zbog čega uopšte upotrebljavaš ta sredstva? Koja je njihova korist kad se svakodnevno tuširaš, i kad redovno pereš ruke, osim da ti mirišu? A šteta od korišćenja hemijskih komponenti u njima tu korist koju bi mogao nazvati i aromaterapijom uveliko nadmašuje. Uzmimo samo smrt korisnih bakterija na našoj koži koja je neminovna kod upotrebe tih sredstava.“
Sjajan savet, pomislih. I prestadoh da kupujem mirisne kupke i slične proizvode. Mislite li da sam postao manje mirisan?! Ili da mi je koža postala grublja?! Mogu da kažem da se ništa nije promenilo na gore, koža je, naprotiv nežnija, a korist je, ako i ne verujete u značaj korisnih bakterija koje žive na našoj koži, makar u kućnom budžetu. I u zaštiti životne sredine. Pomak mali, ali ga Priroda hvali.
S druge strane, nije li krajnje vreme da se zapitamo koja su nam sredstva za higijenu uopšte potrebna. Da li je i tu, kao i kod ishrane, došlo do potpune devijacije u potrošnji, pa kupujemo sve što nam nametnu kao „neophodno“, bez obzira na stvarne potrebe.
Zašto to radimo? Da li je za sve kriv marketing, kao što bi neki da sebi olakšaju, ili smo krivi mi sami, što bismo, ukoliko priznamo, mogli i da promenimo. Jer, marketing će biti sve „ubedljiviji“, a mi ćemo biti sve porozniji za njegove poruke. Osim ako ne „stanemo na loptu“. Ako se ne zapitamo da li kupujemo i ono što nam nije nužno, pa čak i ono što nas ugrožava.
No, to ne znači da glasamo za „prirodni miomirisni ambijent sredstava našeg javnog prevoza sa zatvorenim prozorima“. Za „dušegupke“ XXI veka. Tu bismo da nas ne shvatite pogrešno. To svakako nije ona zdravija Srbija kojoj težimo.
Mi samo hoćemo da vas zaštitimo od nemilosrdne industrije, koja ne preza od zavaravanja javnosti, u korist svog profita.
Hoćemo kožu koja diše, a ne kožu koja po svaku cenu miriše. Hoćemo kožu koja oseća suptilnije, a ne onu koja za cilj ima samodopadanje. Hoćemo samo čistije ruke, pa makar i ne bile mirisnije.
Post je objavljen 20.09.2005. u 14:56 sati.