Marketing
Na kraju dana
Ležeci na krevetu drhtim.Hladno mi je.Hladnoca i tuga moje sobe
me uništava,podjednako kao i moje misli.Sve vidim crno,a tako i razmisljam.
Cesto uvecer razmisljam o buducnosti,a nikada je ne vidim,a ako je nekad
ugledam,jadna je.Vidim sebe dva metra ispod zemlje,a svoje bliznje unistene
truloscu ove drzave.Vrhovni celnici se osmjehuju,a džep im je sve bogatiji
novcem i unistenim ljudskim dusama.Sve vise ima siromastva i ljudske tuge.
Tako dok ležim pitam se cemu ovaj zivot vodi?Da budemo neciji robovi i sluge?
Mislim da se zbog toga ne isplati zivjeti.Koji je smisao zivota cesto se pitam.
Ljudi kazu sreca,obitelj,ali ja to jednostavno ne vidim.Tako razmisljajuci o
zivotu kopam po svom umu i dolazim do crnih trenutaka svoje proslosti.
Suze mi naviru na oci i tada iz mojih ociju potjece rijeka.Sjetim se svoje
teznje za smrti i opet to jos vise zelim.Shvacam da je moja bol prevelika i da
zelim umrijeti i onda kujem svoj plan.Plan samoubojstva.Sredstvo i vrijeme.
Vremena imam,ali sredstva bas i ne.Ne zelim to ponoviti,ali tama me odvuce u
jos crnije misli.Iznenada misli mi odlutaju na moju majku i svu njenu ljubav
usmjerenu na mene i tad se jos vise rasplacen.Mislim sto bi bilo s njom kad mene
više ne bi bilo?I plan onda nije savrsen,ali ipak mislim da me nitko ne voli nego
da sam samo jedno sredstvo kojim netko upravlja i hrani se tugom i gorcinom
njegove boli.I onda se sjetim da ni nemam pravih prijatelja nego samo dvolicne
osobe koje me iza leda ogovaraju i u lice mi lazu.Mislim da sam paranoicna.Poslije
se sjetim svoje sestre koju prezirem iz dubine duse.Svi me usporeduju s njom i
misle da sam isto bice kao i ona!Dok je ona savrseno djete ja sam crna ovca i
stalno me ispravljaju i moj jadni zivot usporeduju s njenim savrsenim zivotom.
E pa nece ici.U svojim mislima ima jedan posebni dio koji je odvojen za planove
kojima cu joj nanjeti maksimalnu bol od koje ce tesko pobjeci.Tek tada cu bit
iskreno sretna!Cesto lezeci i zatvorenih ociju mislim o skoli.Nisan tako losa.
Nadam se da ce sve bit u redu.Samo mi to ostaje.Nada.Napokon na kraju dana
tog mucnog utonem u san pun boli sa nadom da ce sutra ipak biti sve puno
bolje i ljepse,a ako pogledam i razmislin realno nece.Stalno ce se moje misli na
kraju svakog dana vrtit u krug do krajnje tocke.Samoubojstva.
Post je objavljen 19.09.2005. u 07:00 sati.