Jednom su sadili lipu stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...Bio sam novi u tom stripu komšijin mali kog su pustili da gleda...Stari Nestorov potpalivši korov tad reče mi "Ti si mlad, Ti ćeš dospeti za taj hlad"
Jednom sam voleo zbilja, mislim na ljubav pravu šašavu i silnu...Vozio hiljadu milja ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu...Vukle me šine pod točak mašine, al' ona me spasila...Sve je druge ugasila...
Hej, sve to dođe na svoje...Odavno pravila znam - Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku...Jesen je kriva, uvek me rasturi siva...
Jednom je prošla kraj mene sa tipom kog sam znao taman da se javim...Skrila je pogled na vreme al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi...Bezvezno zdravo i klimanje glavom i sve što već sleduje... Neka, lutko, u redu je...
Hej, sve to dođe na svoje... Odavno pravila znam - Samo tuge se broje
Hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku...Jesen je kriva, uvek me rasturi siva
Jednom su palili lišće sa one lipe, dim je leteo do neba
Na kom su, nema ih više, Stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan
Tko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio - Taj nije ništa uradio
I svatiće kad-tad, da ne zna šta je hlad...
Post je objavljen 18.09.2005. u 20:12 sati.