ustanovih da imam fobije od Kontejnera ispred zgrade.
svaki put kad idem bacit vrećicu sa smećem i kad ga trebam otvorit, naježim se u sekundi i koža mi izgleda ko guščja.
(ili ovako - guska sam, a to primjećujem samo kad dođem do Kontejnera.)
svaki put kad trebam odgurnut dotični kontejnerski poklopac, proleti mi kroz glavu pitanje:
- šta ak ja sad to otvorim, a unutra raskomadano nešto što je do maloprije bilo živo?
idem nekad i do te mjere da pomislim da bi to mogo bit čoek.
morbidno, znam.
al jače je od mene.
mrzim kontejnere!
neđe još u vrtiću poslala me mama da bacim smeće.
okej. odem.
otvorim kantu, koja je - usputno rečeno - bila puna, a na vrhu - mrtav golub.
ubijen. krvav. svjež.
mmm.
el sam vam kad pričala o tome koliko mrzim golubove i koliko mi se gade?
nisam.
budem jednom.
kad me prođe gađenje.
ako.