«Mama jesi li ti stara ?» Neki dan me pita junior. Skočila sam 2 metra u zrak i skoro ljuto, a sigurno uvrijeđeno odbrusila: «Nisam !!!! Otkud ti to ?»
«Pa ti uvijek govoriš da si stara.» A u tom grmu leži zec, bumerang mi se vratio u glavu. Na tu se foru izvlačim kad se treba baviti kakvim ekstremnim sportovima koje njih dvojica izmisle, ili kad ugledam hrpu suđa od 1,5 m iznad sudopera, ili 3 tone šporke robe za prati ili čiste za peglati, pa po kući zapomažem i samosažaljevam se: «Jadne stare mame....»
Ipak bolje to nego da je sam izvukao zaključak da sam stara.
To je bilo neki dan, a danas bome ne znam što bi mu odgovorila. Danas bi ga pitala kao što on mene zna: «Koni, je li 35 puno ili malo ?»
Jutros sam se digla u 6 sati, a nisam baš od ranih ptičica inače. I tako sam dočekala da svane moja 35-tica. Malo sam kontemplirala jel puno il malo, tisućiti put se sjetila kako je stav prema godinama ludo promjenjiv, a doživljaj starosti bježi ispred tebe... i tako, čak mi se učinila lijepa ta moja cifra, okrugla ko neki jubilej. Razmišljala sam i šta sve učini u ovih tridesetak godina, definitvno zaključih da su njih dvojica – najljepše što učini.
Tužan dio je bio kad sam došla do razlomaka. Jebiga kad imaš 22, definitivno možeš reć da si odvalio 1/3, pa čak 1/4, a 35 nekako baca na polu, trećina a-a nije nikako.
Al neću se bedirat. Odlučila sam.
Danas na svoj rođeni dan putujem u svoj rodni grad. Nakon puno puno vremena.
Iako je slučajnost, nekako to shvaćam kao najveći i najljepši dar za ovu 35.
Bilo to puno ili malo.
Post je objavljen 16.09.2005. u 11:43 sati.