Hm...
Malo teže - zar ne?
Volja Tvoja?!
Kako da ja dopustim da bude Tvoja volja? A, gdje su moje želje, moji putevi i moja volja.
Pa, nisam lud da ti predam ono što je "moje".
Ove rečenice se jako često čuju u mojem razgovoru s Bogom.
U zadnje vrijeme počeo sam "prakticirati" molitvu odricanja. Sve što imam, mislim da imam, želim imati, sve moje planove, želje.... SVE!!! Jednostavno se svega toga odričem i dajem Njemu. Posebno mi je teško odreći se nečega konkretnoga. Lako se je odreknem uspjeha u životu, autmobila, novaca, velikih planova koje ima za mene. Ali odreći se stvarnih stvari koje imam u ruci, koje me okružuju sada u ovom trenu... to je ipak malo teže.
Ali onda kada uspijem predati sve što me steže oko srca i što me veže za ovaj svijet - pogledam i vidim Njegovo zadovoljno lice, Njegov blagi osmijeh i ruku koja mi sve čega sam se odrekao vraća stostruko.
Tada poželim ostati u Njegovom naručju - zauvijek!!!
Tada Njegova volja postaje moja volja. Tada moja volja postaje Njegova volja.
On je u meni i ja sam u Njemu.
Tada više ona pitanja na početku nemaju smisla. Tada je to nekakvo beznačajno nabrajanje koje me samo umara i udaljava od Njega.
A ja znam da ja ne želim ići od Njega. Stoga ne preostaje mi ništa drugo, nego svaki dan ustati i reći mu:" Evo predajem ti sve, odričem se svega. Želim Tvoju volju. Želim biti s Tobom!"