Pregled posta

posve sam, uz ovo natkrovlje što zakriljuje mi pogled na srebrnog. svodnik stari svoj posao zna i rasprostire mežu raskalašenih niti. baca i rasteže daleko dok ne ugrabi još koju dušu ili dvje. možda ih spoji.
želim je nazvati... osluhnuti, čuti. nedostaje mi. a možda sam dosadan.
promatra me i ovog trena znam... tiho iza svojeg zaslona. u sobičku u kojem i ja sam obitavao. obožavao sam sinoćnji drhtaj njenoga glasa onako kako obožavam i život sami. sada, zbog Nje, jer Ona je učinila da bude tako. a ja tipkam, iz sobice, u kojem ona je kraljevala... moja jedina Magija, čarolija najslađa i Čarobnica najdraža - od sada i Kraljevna.
daješ smisao i poticaj. tjeraš me dalje i ljubim te zbog toga. sve što opazim, dotaknem ili vidim sada zbog Tebe mogu omotati u meko tkanje vlastitih misli. dođi mi. trebam te. dođi!
nemam poriva da budeš nešto što nisi, ja pak zbog Tebe voljan sam postati Netko. devilček, Tvoj mali vražićak koji će rovariti nutrinom Tebe neumorno i opet; dostojno i biti onaj koji uzdiže Ti dušu u trenutcima slabosti i monotonije koja Te trga i dosađuje.



za mene ne moraš biti morska sirena prepuna spremnosti i volje...
samo zlatna ribica - ispunjenje svih mojih želja.


Post je objavljen 14.09.2005. u 22:46 sati.