Lagano otvaram oči..Nekako osjećam da je vani presvjetlo..Ne želim ustati,mob ionako još nije zvonio..Pada mi na pamet ostatak zadaće iz matiše..A da ustanem ranije pa to zgotovim?A ne bi iz kreveta..Opet pogled prema prozoru..Ma mora da je pola sedam prošlo..Palim mobitel..OSAM!!!!!!!!!Skačem iz kreveta,majice u kojoj spavam..Polugola odlazim do kupaonice..Pranje zubu,umivanje,ionak ne stignem niš jest..Budem si bar čaj ugrijala,pa u bočici ponijela u školu..Prokleto grlo i alergija..Oblačim se,brzinski skupljam razbarušene pramenove svoje ljubičaste kose pod špangicu..Još samo tenisice.. Osam i petnaest..Matematiku vadim iz torbe (ionako ne stignem više na prvi sat),uzimam ključeve i za čas sam s druge strane vrata..Po stepenicama četiri kata i eto me na ulici..Psujem sama sebi kaj glupi mob nije zvonio,sad će mi cijeli dan falit tih sat vremena..Taman ulazim u podhodnik kad mi sine-ČAJ!!!Zločesti mob u ruke i zvat mamu (sreća da je netko bio doma)..Ah,dobro je,već je ugasila plin na štednjaku..Još samo da mi četrnaestica brzo dokuri..Tek što sam to pomislila-eto sedmice..f**k..A niš,kaj sad,upadam u nju..Ubrzo mi se ruka plavi od vrata koja su se zahvaljujući meni usporenoj (više nego vozaču koji je doslovno jurio) zatvorila negdje između leđa i lakta..Sreća pa sam na kraju ipak ušla u taj tram..
Ma tak mi treba kad kasnim..
Post je objavljen 14.09.2005. u 14:58 sati.