Buah...ovo postaje strašno. Probudil sam se oko 13:00, mačke već skaču uokolo, pas laje pred prozorom (jerbo nije tako spretan kao mačke, a ima i koju kilu viška). Rekoh, ajd, diž se, pozdravi dan, učini nešto korisno. I okrenuo sam se na drugu stranu i odnjonjao još pola sata.
Dragoj mi je danas završil GO, tak da sam sad ostao jadan, mali, sam u kući. Idem pomalo se spremiti, put pod noge i u lokalnu brtiju proučiti novine, ispiti još koju kavu i onda...kud me noge odnesu...
Post je objavljen 14.09.2005. u 14:22 sati.