SAN SVAKOG poštenog Dalmatinca u Zagrebu stan je na Gornjem gradu. Pogotovo ako se to Dalmatinac odnosi na one dijelove Dalmacije koji nisu baš uz more nego daleko, daleko iz devet sela.
Tome je više razloga, ali najbitniji je, barem iz Gogijeve pozicije, blizina Sabora i Vlade. Da sve skupa postane malo jasnije, moramo se malo zabaviti mentalitetom Gogijeva sela...
Sve je počelo kad je Ivan, Gogijev frend iz osnovne, kupio polovnog Golfa tricu. To je bio vrhunac i Gogiju je došlo da mu, citiram, "baci bombu ispod auta."
Naime, kako u svakom od tih sela, a tako i u Gogijevom, postoji vječno rivalstvo između "prezimena" to što je Ivan kupio jebenog Golfa, iz pozicije Gogijevih staraca, a bome i babe, nije bio Ivanov uspjeh nego Gogijev neuspjeh.
Prvi je počeo driblat stari.
- Pa jeba mu Isus mater, uvik si u školi bija bolji od njega, na fakultet, u Zagreb!, smo te poslali i nu - on vozi Golfa, a ti... ti ka..., ka klošar se jebeš već sedmu godinu po tomu Zagrebu. Pa oš ti diplomirat više, bog ga jeba!
Onda je doda balun staroj na bok pa je ova nastavila.
- A i curu Ivan ima! Već godinu i po dana. Istu! Mater mu po selu govori da ćedu se i vinčat brzo. Već je kat kuće Ivan, od svoji para, počeja gradit.
Stara je onda plasirala balun babi koja je zakucala u rašlje.
- A kad je moj ćaća bija živ, Ivanovi su na našon zemlji ka težaci radili. A vidi sad... On već kuću gradi, a ti... Eeee, kud iđe ovi svit.
Ni jedan od Gogijevih argumenata nije upalio. Ni to da je Ivan ruzinar u Škvaru, a Gogi apsolvent FER-a, ni to da on već radi i ne stigne diplomirat pa čak ni preočito "Ma Ivan je jebeni debil!"
Onda je Gogi pribjegao drugoj taktici. Najprije je našao cimericu - kolegicu s faksa i obećao plaćati zajedničke režije samo da, kad starci nazovu, zaglumi da mu je cura.
Onda je iznajmio dvosobni stan na Gornjem gradu, tik do Markova trga i spičio natrag u selo s posuđenim laptopom od firme.
Starci su pukli od oduševljenja. Najprije se stara skoro rasplakala na curu, baba pala na guzicu kad je vidjela "oni mali kompjuter šta se nosi šta ga je Gogi kupija od svoji para", a stari načeo pršut kad mu je Gogi usred Dnevnika prosuja: "Vidiš, ona kuća iza Sanader, ono ti je moj prozor."
I tako je počela Gogijeva gornjogradska idila. Pio je kave po Gradecu, brijao po Tkalči i Trgu, a jedino čega ga je bilo malo frka bili su svi oni murjaci oko Vlade i Sabora koji su se vječito vrtili po ulici i haustorima.
- Pa ja bi popizdija na njihovom mistu. Skuži lika - gledao je kroz prozor - cili dan se vrti u ovi deset metara isprid ulazu.
- Sigurno su naduvani. - javila se cimerica.
- Jebote, ja bi na horsu bija da mi je to posa.
- Jebote, samo stojiš na jednomu mistu. I to osan uri u komadu.
Onda su nastavili buljit u pandura kad je ova prosula.
- Kako bi ja sad zapalila.
- Stvarno, jebote!
Gogi je krenuo u akciju. Najprije je nazvao lika s travom, dogovorio pedeset kuna, a onda se krenuo oblačiti. Hlače od odijela, košulja, prazna torba od laptopa... Ova ga gleda.
- Šta je tebi, jebote!
- Kako, šta mi je?
- Pa oblačiš se ko za obranu diplomskog.
- Kamuflaža, jebote. Od Trga do ovde triba proć tri kordona murije. Ako obučen marte, zaustavit će me sto posto. Ovako san mladi poslovni čovjek s laptopom. Naša murija ti je glupa! - to je rekao toliko glasno kao da sa starim polemizira.
Nakon pola sata, na Trgu je obavio robnonovčanu zamjenu i krenuo - punkt po punkt. Bez problema je prošao pandura na vrhu Kamenitih vrata, onda onog na drugom kutu Sabora i još je samo trebao ući u haustor, kad ga je zaustavio onaj dežurni ispred njegova ulaza.
- Dobra večer!
- Dobra večer!
- Isprave, molim.
Gogi mu je pružio osobnu, ovaj je zapisao podatke, a onda nastavio.
- Vi ste stanar ovdje?
- Da, novi, nedavno smo uselili.
- Na mjesto onih studenata?
- Da.
Tip je opet nešto zapisao, a onda nastavio.
- Možete otvoriti torbu?
Gogi se sledio. Već je vidio - Stari ga se odriče na nedjeljnoj misi, majka oblači crninu i do kraja života ne izlazi iz kuće od sramote, a baba umire od tuge.
- Ali... - zbunjuje se - Ništa... Laptop...
- Otvorite, molim vas. - ovaj nastavlja.
Gogi otvar torbu, murjak gleda.
- Laptop? - pita kad je vidio samo rupu.
- Pa...
Murjak vadi kesicu s travom.
- A što je ovo? - kao, nije mu jasno.
- Je li... je li se možemo ikako dogovorit? ? prosuo je Ivan.
- Kako to mislite?
- Pa ono... dogovorit.
Murjak ga gleda.
- Prije sat vremena si kod prozora urlao kako smo glupi, a sad bi se dogovarao. Znaš kolika je kazna za podmićivanje službene osobe? - nastavio je nešto pisat. Ivan je puko.
- Ali... baba će mi umrit, a stari postat alkoholičar! Molim vas, nemojte me prijavit! - skoro se rasplakao.
Murjak skoro puko od smijeha.
- Što si se usro? - ceri se.
Gogi ga gleda i ništa mu nije jasno.
- Ovako ćemo. - nastavlja - Ja radim noćnu srijedom i petkom. Do deset mi tim danima doneseš jednu pristojnu, smotanu đoju i riješili smo stvar. Je li to OK?
- ...
- Otkako su ovi studenti otišli, nema nigdje u blizini, a da sad zovem patrole po gradu samo zbog toga,... malo je glupo.
Nakon pet minuta, Gogi upada u dnevni boravak, bez pozdrava sjeda za stol i počinje rolati još u cipelama i jakni.
- Šta radiš? - pita cimerica.
- Ništa, jebiga, plaćam porez na luksuz!