Fak... mrzim divx-e... jeli tamo neki fantomski kritičar u nekom zabačem kutku USA napisao neku nebulozu tipa "remekdjelo autor... akcija do jaja... davno neviđeno..." moja malenkost upre sve svoje napore nebil film Togaitoga naziva dograbio prije nego se pojavi u kinima ili nedajbože na DVD izdanju i onda...
Dokopam se jučer jednog takvog "HIT" filmiće, radnja nebuloza, glumci nepoznati, ton ko iz filmova pedesetih (i takvih se nađe u mojoj arhivi), slika blagi užas (jedino što je bilo dinamično i ošto je tip koji se stalno nešto ustajao ispred kamere koja je film Togaitiga naslova snimala iz 16. reda kina).
Već mi se nakon 5 minuta film, naravno, nije svidio, ali ja sam uporan ko mazga...
Pola sata gledanja u prazno... odlazim u mikrovalki ispeći kokice, žurim kao nešto ću možebit propustiti, izgubiti nit radnje, progutati bitan detalj i promašim tajmer... kokice sam, naravno, kremirao... smrdilo je sve u šesnaest (ko prdeži iz BB kuće)...
Otvorim vrata terase i pustim smrad u dvorište (pas je pobjegao u kućicu koji inače mrzi iz dna duše, a susjedi su oko moje nastambe organizirali prosvjed s transparentima i pretnjom UN-om).
Vratim se u sobu. Film je već podaleko odmakao, neki novi likovi nešto hoće od nekih starih i sve u svemu ne kužim niti ono što sam mislio da sam skužio.
Povraćam fim desetak minuta unazad... i dalje ne kužim radnju fabule ali se barem ne sekiram, uradio sam najbolje što sam mogao...
Zvono na vratima...
Moja cura s PMS I. dan... nešto kao pusa za dobrodošlicu... uvodna spika (što si radila i zašto) i nazad na filmogled. Pasmater.... prošlo ono najzanimljivije, opet ništa ne kužim...
Vraćam film...
Ona ne kuži radnju - kratko prepričam što sam kužio, propustio detalj bitan za radnju, vraćam film - ona bi kokice - pečem (pri tome pazeći da se tajming mikrovalke poklopi s tajmingom na menjuelu vrečice) - vraćam film - ona bi se mazila - mazimo se - vraćam film - ona bi radila nešto drugo - radimo nešto drugo - vraćam film - kasno je i ona bi išla doma - pratim je - vraćam film....
Konačno mir i konačno sam i konačno vraćam film na početak, sjedam u fotelju i gladam... zvoni sat... budim se s bolovima u kralježnici i vratu (uvijek kada spavam u neprirodnom položaju) i odlazim u kupaonicu... novi je radni dan i čeka me podosta posla... nema veze kad dođem doma vratit ću film...
Mrzim divix!
Post je objavljen 12.09.2005. u 16:01 sati.