sunce je jutros obecavalo lijep dan....
a onda me pogodilo....
Tvoj Neko
U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla boga žalosna...
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...
"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?
Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...
Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...
Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...
Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce sol
i bas je tako...
sunce nekako zubato sija...
grize, ne miluje...
sad sma skuzio da ta pjesma se vrti na razumicinom blogu...
da nisma jedini takav....koji s enasao u takvom sistemu...
i zasto netko nema snage reci "bilo mi je drago, ali gotovo je"
znam to, previs emi je poznato i ja sma bio na tom kraju price...
i vec sam pricao o tome...
ali opet me tako boli, jesam li normalan?
zasto sma takav...
pozdrav povlacim se u kontemplaciju....
mozda skuzim gdje sma pogrijesio i zasto nisma zasluzio da mi se kaze istina...
vec samo ono "aj ti prekini mene strah..."
i opet cu ja biti jak? ne, necu, necu biti ni pametan
svejedno dobio sam najbolji moguci odgovor na sve....
sto me ne ubije to me jaca...
u potpisu BašČelik...
i dokkrene krene me...
sa svih strana....
jebi ga. skuzis kako si samo zrnce soli....
bio, jesi i bit ces...
Hvala Ti na svemu.....
na osmjehu koji mi igrao na usnama dok se budim
i navecer dok isao u pohode Nidri
i tvoj glas kao Orfejeve strune razbijao tisinu sobe i misli...
hm previse sam predvivljiv...
i znam sto ce se desiti ...
i svejedno idem dalje....