Marketing
NEW ORLEANS
Od samog početka vrlo drugačiji od ostatka Amerike, New Orleans je bio španski i francuski grad pre nego što je postao američki grad, uvek je gajio veze sa Karibima, i dobrim delom zbog toga poseduje bogatu i dugačku multietničku tradiciju. Većina ljudi koji su u taj grad išli kao turisti verovatno su videli istorijski centar ("francusku četvrt") ali mozda nisu primetili da je taj kraj okružen krugom ogromnog siromaštva, izvan kojega su veći stambeni krajevi, neki s mešovitim stanovništvom a neki segregirani, gde se odvija(o) pravi, konfuzni, neorganizovani -- umetnički -- život grada. Iz tog melanža zajedništva i podeljenosti, ljubavi i mržnja, različitosti i sličnosti, potiče (izmedju ostalog) jedina izvorna američka muzička forma, sastavljena od afričkih i evropskih elemenata, džez.
Muzičar u ruševinama Nju Orleansa.
Veliku pažnju ovih dana privlači sudbina poznatih njuorleanških muzičara. Posle dugog vremena neizvesnosti, ispostavilo se da je velemajstor klavira Antoine "Fats" Domino bio spašen, da je Alex Chilton eventualno bio evakuisan u Hjuston, i da se veliki kompozitor i producent Allen Toussaint uspeo skloniti u Njujork, gde Malcolm Rebbenack (javnošću poznat kao Dr John) već živi mnogo godina.
Fats Domino izlazi iz spasilačkog broda.
Njuorleanška radio stanica WWOZ stalno ažurira spisak muzičara za koje se zna da su na sigurnom, a koliko znam do sada, nijedan od poznatijih nije nastradao u nesreći. Ali mnogo se toga još uvek ne zna, pa ni broj poginulih, a procene su toliko neusaglašene da bi taj broj mogao ispasti ili daleko veći ili mnogo manji od pretpostavljenih 10.000 žrtava.
Ima tamo kao i svuda i neka balkanska veza. Dalmatinski ribari su počeli da dolaze u Lujzijanu već u 18-om veku (zvanična web prezentacija grada Biloxija u Mississippiju piše da su medju prvim ribarima bili "Austrijanci sa dalmatinske obale" -- bolje je pogledati nezvaničnu istoriju), i još uvek su čuveni kao uzgajači ostriga. Nadamo se da će i dalje poslovati renominiran restoran Draga Cvitanovića, Drago's Seafood u Metairie-u, kao i Uglesich's u Nju Orleansu (na stranici se nalazi recept za specijalitet Anthonya Uglješića, "volcano shrimp").
Recepti porodice Uglješić.
Madjarskog stanovništva u Nju Orleansu ima sigurno od 1852. g., kad je Lájos Kossuth posetio grad. Najveće madjarsko-američko naselje u regionu Árpádhon (u Livingston Parish-u) je izgleda potpuno uništeno. Još uvek mogu da se nadju recepti za lujizijansko-madjarske sarme i kolače, iako ljudi nemaju više gde da ih prave.
Eper si muove.
Louis Bartus iz Lujzijane sa domaćim madjarskim kobasicama.
I u slučaju da svi muzičari budu spašeni, onaj jedinstveni sklop uslova od kojeg potiče džez -- kombinacija etničke mešovitosti, susret raznih tradicija, tolerancije i siromaštva -- nije lako ponoviti. Biće nekakve rekonstrukcije, ali se mnogima ne vraća u grad, što zbog tuge što zbog nemaštine, i rekonstrukcija će se najverovatnije svoditi na to da velike kompanije prave banalne komercijalne prostore i tržne centre. Ako nešto uopće budu pravile za siromašnu većinu (i pored kulturnog bogatstva, Nju Orleans je najsiromašniji grad u SAD-u), to će skoro sigurno da liči na staljinistički surveillance housing. Ipak, organizatori nisu odustali od planova da se održi džez festival koji je bio predvidjen za 2006. godinu. Saksofonista Butch Gomez je već dao svoj doprinos otvaranju festivala u Detroitu. Vremenom će se videti koliko je taj kulturni mozaik bio fragilan, a koliko moćan.
Eric Gordy for Maniac Shop
eastethnia.blogspot.com
Post je objavljen 12.09.2005. u 07:42 sati.