Marketing
Un paso adelante
U subotu sam se provodio sa planinarima po istočnoj Srbiji. Tačnije, na južnom odseku Beljanice, kod Velikog vrela, Lisina, kanjona Resavice. Tu sam dolazio i ranije. Priroda je čista, divlja, sela siromašna (tu se nalaze rudnici mrkog uglja čija se eksplatacija bliži kraju). Jedino je mali privatni motel u Lisinama, sa ribnjakom pastrmke, odskakao od okoline svojom uređenošću (ali bogami i cenama).
A sada – iznenađenje. Motel se proširio, i dalje je lep i uredan. Neki stranjski turisti što vozaju mauntinbajkove se vrzmaju po njemu. I obližnje seoske kuće su uređene, ne znam da li su se bacili na seoski turizam ili ih je gazda motela otkupio. Put do obližnjeg vodopada se asfaltira. To je najveći vodopad u Srbiji, iako nema više od 15 metera (jebga, ne može se imati baš sve). Do vodopada je sređen prilaz, čak i do podnožja, pa i to malo vode što prska sada izgleda lepše. Ispod vodopada, neki drugi gazda napravio restoran, sa baštom, lepo izgleda. Ima gostiju. Sve ostalo – što će reći priroda – i dalje lepo kao što je bilo.
Lepo je videti na se bar nešto pomera sa mrtve tačke u ovoj jadnoj državi. Makar malo.
U povratku, uzanim putem, naš autobus stade, ispred nas silne policije, ajd u rikverc da oni prođu. Neka delegacija, džipovi, neko veliko mudo iz državnog vrha došlo da krka vlaški kačamak i pastrmku. Ako.
Post je objavljen 11.09.2005. u 17:31 sati.