Predvečerje.
Jedna crkva.
Jedna livada.
A mnoštvo ljudi.
Pred crkvom.
Na livadi.
Slušaju i mole.
Mole i slušaju.
Neki i zviraju okolo.
Dica trče.
Upoznaju novu dicu.
Susreću se poznanici.
Prijatelji. I neprijatelji.
Čak i oni koje bi najmanje očekivao.
Neki prigovaraju što razgovarate.
Dok ne sretnu nekog svoga.
I ne upuste se u ćakulu.
Da neki nisu smrtno ozbiljni, moglo bi se pomislit da je piknik u pitanju.
Dobro, slavlje je.
Rođendansko.
Samo što nema torte.
Svićice su tu.
Neki drže i govore.
Između ostalog, zahvaljuju što smo se pojavili u ovolikom broju.
Kažu... da nas je lipo vidit.
Šesni smo.
Osim što slušamo.
I pljeskamo kad nam se sviđa šta govore.
Čudan osjećaj.
Svi ti se čine poznatima.
Možda zato što ste tu iz istog razloga.
Kad vas hvale zbog toga dođe vam zapivat.
Činim pravu stvar.
Al drugu neku pivaju.
Pa se priključiš.
I misliš se kol'ko nas ima?!
I sve ti je oko srca lipo.
Ne znaš jel' ljubav u pitanju.
Infarkt?!
Il' je vrime za himnu.
Pa srce desnicu zove.
Pitaš se.
Svašta nešto.
A ne triba ti odgovor.
Nikome od vas ne triba.
I baš vam je lipo.
Dok napuštate ledinu.
Jer taj rođendan završava.
I pjevušite.
Rajska Djevo, kraljice Hrvata.
Naša majko, naša zoro zlata!
Još jedanput... sretan Ti rođendan!
Post je objavljen 09.09.2005. u 00:47 sati.